Da li ste ikada želeli da napravite digitalni alat ili automatizujete neki zadatak, ali vas je zaustavio nedostatak znanja programiranja? Ovaj izazov je pokrenuo globalni "no-code" pokret, a Google sada podiže lestvicu uvođenjem veštačke inteligencije u jednačinu. Predstavljamo Opal, revolucionarni "no-code" alat koji je sada dostupan u preko 160 zemalja, čineći razvoj AI aplikacija dostupnim globalnoj publici.
Kako AI četbotovi postaju sve sofisticiraniji i ličniji, etičke i bezbednosne brige oko njihove upotrebe među maloletnicima dostigle su kritičnu tačku. U značajnom potezu, popularni AI startap Character.AI objavio je da će zabraniti pristup korisnicima mlađim od 18 godina.
EU Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act) je prelomni zakonodavni akt, koji predstavlja prvi sveobuhvatni pravni okvir na svetu za regulisanje veštačke inteligencije [1]. Ova regulativa je osmišljena da obezbedi da AI sistemi budu bezbedni, transparentni i pouzdani, koristeći pristup zasnovan na riziku koji nameće stroža pravila za aplikacije sa većim rizikom.
Svi znaju za OpenAI, kompaniju koja stoji iza revolucionarnog ChatGPT-a. Njihovo ime je postalo sinonim za budućnost veštačke inteligencije i nalaze se u centru globalne tehnološke pažnje. Međutim, najnovije finansijske objave otkrivaju priču koja je daleko dramatičnija, rizičnija i kompleksnija nego što se na prvi pogled čini. Iza uglađene fasade tehnološkog lidera krije se finansijska strategija epskih razmera.
Spoj veštačke inteligencije i istočno-pravoslavnih tradicija otvara nove mogućnosti za očuvanje i tumačenje vizantijskog nasleđa. Od digitalizacije drevnih rukopisa do stvaranja pravoslavne umetnosti, AI alati revolucionarno menjaju način na koji pristupamo pravoslavnom hrišćanstvu. Ovaj članak istražuje kako se mašinsko učenje primenjuje na ikonografiju, liturgijsku muziku, teološka istraživanja i angažman zajednice, uz praktične primene za stvaraoce koji koriste AI platformu za generisanje video i slikovnog sadržaja pomoću veštačke inteligencije.
Dok AI donosi napredak u nauci i medicini, njena primena u osetljivim oblastima poput mentalnog zdravlja izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Svet veštačke inteligencije (AI) kreće se vrtoglavom brzinom, sa otkrićima i političkim promenama koje se dešavaju gotovo svakodnevno. Ovde su tri najznačajnije i naučno najpopularnije priče koje trenutno definišu AI pejzaž, predstavljene pristupačnim i zanimljivim stilom za širu publiku.
Debata o veštačkoj inteligenciji na radnom mestu često se svodi na jedno pitanje: da li je ona pretnja ili prilika? Dok mediji bruje o masovnim otpuštanjima i robotima koji preuzimaju poslove, podaci sa prve linije fronta govore potpuno drugačiju priču. Da bismo razumeli šta se zaista dešava, oslanjamo se na uvide Svamija Čandrasekarana, šefa AI i Data Labs u KPMG-u, stručnjaka sa preko 25 godina iskustva u ovoj oblasti.
Panel diskusija: Upotreba veštačke inteligencije u misiji Crkve - gde su crvene linije?
Da li veliki jezički modeli (LLM), poput onih koji pokreću ChatGPT, zaista mogu da "misle"? Ili su samo izuzetno sofisticirani imitatori, majstori u prepoznavanju obrazaca bez ikakvog istinskog razumevanja? Ova debata dominira razgovorima o veštačkoj inteligenciji, a često se čuje argument da mašine ne poseduju pravu sposobnost rezonovanja.
Ako ste ikada petljali sa telefonom pokušavajući da promenite rutu usred putovanja, Google ima dobre vesti. Tehnološki gigant se sprema da uvede Gemini, svog moćnog novog AI asistenta, direktno u Google Maps – što bi moglo potpuno da transformiše način na koji se krećete.
Od ChatGPT-ja koji nam pomaže da sastavimo mejlove, preko sistema koji nam preporučuju serije za gledanje, pa sve do alata koji pomažu u dijagnostici bolesti – prisustvo veštačke inteligencije u našem svakodnevnom životu više nije naučna fantastika. Ona je svuda oko nas, obećavajući brzinu, tačnost i optimizaciju svega što radimo.
Svakodnevno koristimo AI alate poput ChatGPT-a, ali retko razmišljamo o masivnoj, skoro nevidljivoj "infrastrukturi" koja stoji iza svakog odgovora. Da li ste se ikada zapitali koliko zaista košta da ChatGPT odgovori na vaše pitanje? Najnoviji poslovni dogovor kompanije OpenAI otkriva zapanjujuće brojke koje stoje iza AI revolucije, a ovaj tekst će razotkriti četiri ključne, najiznenađujuće stavke tog dogovora.
Ovaj tekst daje analizu multi-agentnih sistema, sa posebnim fokusom na "orkestratorsku arhitekturu", kako je predstavljeno u izvoru. Osnovni princip ove arhitekture je korišćenje centralnog AI agenta, nazvanog "orkestrator", čija je jedina svrha da razume nameru korisnika i delegira zadatke mreži specijalizovanih pod-agenata. Svaki pod-agent je dizajniran da obavlja specifičnu funkciju, kao što je slanje imejlova, upravljanje kalendarom ili kreiranje sadržaja.
Gde god da se okrenemo, timovi se utrkuju da isporuče funkcije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, od solo osnivača koji prave četbotove do velikih kompanija koje automatizuju radne tokove. Zamah je ogroman, a veliki igrači (OpenAI, Google i Meta) ulažu milijarde u nove modele, stvarajući utisak da je za inovaciju potreban neograničen kapital.
Graf baze podataka predstavljaju moćan alat za modelovanje i upravljanje podacima koji su po prirodi međusobno povezani. Za razliku od tradicionalnih relacionih baza podataka koje skladište podatke u tabelama, graf baze koriste strukture grafova sa čvorovima, relacijama i svojstvima za reprezentaciju i skladištenje podataka.
Zamislite da imate asistenta koji na svako pitanje daje brz odgovor – ali ponekad jednostavno izmisli informacije kada nije siguran. Upravo to je bio problem sa kojim su se suočavali AI sistemi: davali su samouverene odgovore koji su zvučali uverljivo, ali nisu uvek bili tačni. Ove netačnosti naučnici nazivaju "halucinacijama" veštačke inteligencije.
Usred sve glasnijih diskusija i neizvesnosti o tome kako će veštačka inteligencija (AI) preoblikovati razvoj softvera, lako je izgubiti se u spekulacijama. Međutim, ponekad najjasniji uvidi dolaze od onih koji su decenijama u samom srcu industrije. Jedan od njih je Keith Ballinger, potpredsednik i generalni menadžer za Google Developer Experiences, veteran čija karijera prati samu evoluciju modernog developmenta. Svoju karijeru je brusio u Microsoftu radeći na C# i .NET-u u njihovim ranim danima, vodio je timove u GitHubu u jeku open-source revolucije, a sada u Googleu oblikuje budućnost developerskog iskustva sa AI. U ovom članku delimo njegove najupečatljivije i najiznenađujuće lekcije o tome kako efikasno raditi sa AI u programiranju, a koje otkrivaju da su najbolje metode ...
Veštačka inteligencija (AI) istovremeno izaziva ogromno uzbuđenje i duboku anksioznost. Dok jedni vide budućnost neograničenih mogućnosti i napretka, drugi se plaše masovnog gubitka poslova i društvenih potresa. U moru različitih mišljenja, glasovi onih koji su stvorili ovu tehnologiju odjekuju najsnažnije.
Kompanija Cursor je predstavila verziju 2.0 svog integrisanog razvojnog okruženja (IDE), donoseći dve ključne inovacije: sopstveni model za kodiranje pod nazivom "Composer" i novi višeagentski interfejs. Composer se promoviše kao "frontier model" koji je, prema tvrdnjama kompanije, četiri puta brži od modela slične inteligencije, stavljajući naglasak na brzinu izvršavanja zadataka. Interni benčmark testovi pokazuju da, iako Composer zaostaje u inteligenciji za apsolutno najboljim modelima na tržištu, nadmašuje ih drastično u brzini (mereno u tokenima po sekundi).
