OpenAI: Prihodi i infrastrukturni izazovi

Svi znaju za OpenAI, kompaniju koja stoji iza revolucionarnog ChatGPT-a. Njihovo ime je postalo sinonim za budućnost veštačke inteligencije i nalaze se u centru globalne tehnološke pažnje. Međutim, najnovije finansijske objave otkrivaju priču koja je daleko dramatičnija, rizičnija i kompleksnija nego što se na prvi pogled čini. Iza uglađene fasade tehnološkog lidera krije se finansijska strategija epskih razmera.

U ovom tekstu predstavićemo tri ključna, iznenađujuća zaključka iz najnovijih vesti o OpenAI. Ove činjenice se tiču njihovih astronomskih finansijskih planova, kontroverzi koje su izazvale oštru reakciju u političkim krugovima, i ogromnog rizika koji preuzimaju – opklade koja bi mogla ili da redefiniše globalnu ekonomiju ili da se završi kao jedan od najskupljih neuspeha u istoriji.

Brojke su veće nego što možete zamisliti

Obim finansijskih operacija OpenAI-a je zapanjujući, čak i za standarde tehnološke industrije. Kompanija je na putu da ove godine ostvari više od 20 milijardi dolara godišnjeg prihoda, što predstavlja dramatičan skok u odnosu na prognozu od 13 milijardi dolara o kojoj je finansijska direktorka Sara Frajer izvestila u septembru. Ali to je samo početak – OpenAI planira da do 2030. godine dostigne prihod od stotina milijardi dolara.

Ipak, ove brojke dolaze sa ogromnom cenom. Kompanija je i dalje neprofitabilna i nedavno je potpisala ugovore o infrastrukturi u vrednosti od preko 1400 milijari dolara. Ovo stvara oštar paradoks za investitore: s jedne strane slave rekordni rast prihoda, dok s druge strane preispituju kako kompanija uopšte može da održi potrošnju koja nadmašuje prihode za nekoliko redova veličine. Implikacija je jasna: model rasta OpenAI-a je neodrživ bez apsolutno gigantskih budućih povrata.

Umalo su zatražili "državnu pomoć"

Nedavne izjave čelnika kompanije izazvale su ozbiljnu kontroverzu koja je odjeknula sve do Vašingtona. Finansijska direktorka OpenAI-a, Sara Frajer, pomenula je stvaranje ekosistema koji bi uključivao banke, privatni kapital i savezni "bekstop" ili "garanciju" kako bi se pomoglo u finansiranju ogromnih investicija u čipove i infrastrukturu. Ova ideja je momentalno protumačena kao traženje državne pomoći ili garancije u slučaju neuspeha.

Reakcija je bila brza i oštra. Dejvid Saks, koji služi kao savetnik Donalda Trampa za AI i kriptovalute, nedvosmisleno je izjavio da "neće biti saveznog spasavanja za AI". Suočeni sa političkim pritiskom, iz OpenAI-a su brzo reagovali kako bi pojasnili svoj stav. Frajer je objasnila da je upotreba reči "bekstop" "zamaglila poentu", dok je direktor Sem Altman eksplicitno negirao da kompanija traži bilo kakvu pomoć od vlade.

Altman je dodatno naglasio stav kompanije o preuzimanju rizika, jasno stavljajući do znanja da teret eventualnog neuspeha pada isključivo na njih:

"Mi nemamo niti želimo vladine garancije za OpenAI data centre. Poreski obveznici ne bi trebalo da spasavaju kompanije koje donose loše odluke, i ako pogrešimo, to je na nama."

Sve je jedna ogromna opklada—i mogli bi da izgube

Uprkos kontroverzi, Sem Altman ne odustaje od vizije. On ove masivne infrastrukturne poduhvate, vredne 1400 milijardi dolara, ne vidi kao trošak, već kao neophodnu i proračunatu opkladu na budućnost ekonomije koja će u potpunosti biti vođena veštačkom inteligencijom. Njegov stav je da se mora investirati sada kako bi se izgradili temelji za tu budućnost, čak i ako to podrazumeva ogroman rizik.

Altman je neuobičajeno iskreno priznao mogućnost neuspeha, ali je jasno stavio do znanja ko će snositi posledice:

"Ovo je opklada koju pravimo, i s obzirom na našu tačku gledišta, osećamo se dobro povodom toga. Ali naravno, mogli bismo da pogrešimo, i tržište—a ne vlada—će se time pozabaviti ako budemo."

Ovakva izjava je iznenađujuće direktna od strane direktora kompanije čija se vrednost trenutno procenjuje na 500 milijardi dolara. Ona nije samo deklaracija samopouzdanja; ona služi kao direktno i javno odbacivanje ideje o "bekstopu" koju je iznela njegova finansijska direktorka, snažno preusmeravajući narativ nazad na privatni sektor i rizik visokog uloga. Priznanjem da bi mogli da pogreše, Altman prebacuje sav teret sa poreskih obveznika na tržište i samu kompaniju.

Zaključak

Priča o OpenAI-u je mnogo više od priče o tehnologiji. To je priča o jednoj od najvećih finansijskih opklada u modernoj istoriji. Sa prihodima koji se mere u desetinama milijardi, troškovima u hiljadama milijardi i rizikom koji je u potpunosti privatan, kompanija postavlja temelje za budućnost koju samo ona može da vidi. Dok OpenAI ulaže hiljade milijardi u tu viziju, postavlja se pitanje: da li prisustvujemo rađanju nove ekonomije ili najskupljem promašaju u istoriji tehnologije?