Dosadašnji model interakcije sa veštačkom inteligencijom bio je zasnovan isključivo na reaktivnosti: vi postavite upit, AI generiše odgovor. Ovaj "tapšanje po ramenu" pristup stvara ozbiljan manualni overhead i značajno kognitivno opterećenje za programere. Umesto da se fokusirate na arhitekturu i inovacije, trošite vreme na usmeravanje alata kroz svaki korak. U svetu gde je inženjerska brzina (engineering velocity) ključna razlika između uspeha i stagnacije, ovakav model postaje usko grlo.