Otac veštačke inteligencije o AI i našoj budućnosti i zameni ljudi

Veštačka inteligencija (AI) istovremeno izaziva ogromno uzbuđenje i duboku anksioznost. Dok jedni vide budućnost neograničenih mogućnosti i napretka, drugi se plaše masovnog gubitka poslova i društvenih potresa. U moru različitih mišljenja, glasovi onih koji su stvorili ovu tehnologiju odjekuju najsnažnije.

Jedan od tih glasova pripada Džefriju Hintonu, dobitniku Nobelove nagrade i čoveku koga često nazivaju "ocem veštačke inteligencije". Njegova nedavna upozorenja nose posebnu težinu, ne samo zbog njegove stručnosti, već i zato što dolaze od nekoga ko je posvetio život razvoju neuronskih mreža. Ovaj članak istražuje tri njegova najvažnija i najiznenađujuća zapažanja o budućnosti koju nam AI donosi.

1. Ogromne investicije imaju jedan cilj: Zamenu ljudi

Hintonov centralni argument je jasan: glavni način na koji će velike tehnološke kompanije profitirati od AI jeste zamena ljudskog rada nečim jeftinijim. Iako se često govori o povećanju produktivnosti, krajnji cilj ulaganja vrednih stotine milijardi dolara jeste smanjenje troškova radne snage.

Podaci to potvrđuju. Očekuje se da će samo četiri "AI hiperskalera" – Microsoft, Meta, Alphabet i Amazon – povećati kapitalne izdatke na 420 milijardi dolara sledeće fiskalne godine. Istovremeno, OpenAI je najavio poslove u oblasti infrastrukture vredne čak 1 trilion dolara. Hinton veruje da se ovakve investicije ne mogu isplatiti bez radikalnih promena na tržištu rada.

"Verujem da se to ne može isplatiti bez uništavanja radnih mesta. Verujem da ćete, da biste zaradili novac, morati da zamenite ljudski rad."

2. Ovog puta je drugačije

Ali ako je zamena ljudi cilj, da li će se, kao i do sada, stvoriti novi poslovi koji će to nadomestiti? Hinton je skeptičan prema optimističnom argumentu da će, kao i prethodne tehnologije, AI stvoriti isto toliko radnih mesta koliko i uništi. On upozorava da se velike kompanije klade upravo na masovnu zamenu radnih mesta, jer je to put ka najvećem profitu.

Već postoje dokazi koji potkrepljuju njegovu zabrinutost. Analize pokazuju da su se oglasi za posao smanjili za otprilike 30% od pokretanja ChatGPT-a. Nedavni primer su i otpuštanja u Amazonu, gde je izvršni direktor Endi Džesi, iako je kao razlog naveo "kulturu", ranije u internoj belešci predvideo manju radnu snagu usled "povećanja efikasnosti korišćenjem AI". Hintonov zaključak, prenet iz Financial Times-a, je direktan i uznemirujuć.

AI će "stvoriti masovnu nezaposlenost i ogroman porast profita".

3. Problem nije tehnologija, već društvo

Iako su posledice po zaposlenost mračne, Hintonov pogled na AI je nijansiran. On vidi i ogroman potencijal za dobrobit čovečanstva. On ističe da bi AI mogla doneti "ogromna dobra u zdravstvu i obrazovanju" i značajno povećati produktivnost u mnogim industrijama.

Ključna razlika koju Hinton pravi jeste da AI nije kao nuklearno oružje, koje je "dobro samo za loše stvari". Problem, po njegovom mišljenju, nije u samoj tehnologiji, već u društvenom sistemu koji je koristi. On smatra da pravi uzrok problema leži u kapitalističkom sistemu koji prioritet daje profitu iznad svega ostalog.

Problem na kraju nije u samoj veštačkoj inteligenciji, već "u tome kako organizujemo društvo".

Zaključak

Upozorenja Džefrija Hintona su ozbiljna i ne bi trebalo da se olako odbace. Ona dolaze od jednog od arhitekata modernog AI sveta, čoveka koji razume potencijal i opasnosti ove tehnologije bolje od većine. Njegove reči nas teraju da se suočimo sa teškom istinom: tehnološki napredak sam po sebi nije garancija boljeg života za sve.

Dok stojimo na pragu ove nove ere, ključno pitanje nije šta AI može da uradi, već kakvo društvo želimo da izgradimo uz pomoć ovih moćnih alata?