U 2026. godini narativ o veštačkoj inteligenciji i radnoj snazi doživeo je neočekivan obrt. Dok su ranije godine bile obeležene strahom od masovnih otpuštanja i tehnološke nezaposlenosti, današnji trend pokazuje nešto sasvim drugačije: AI ne samo da zamenjuje poslove, već stvara generaciju "AI preduzetnika" (solopreneurs) koji koriste tehnologiju kao polugu za nezavisnost.
Sonali De Sarker, viša potpredsednica za ljudske resurse (HR) u Epsilon India, objašnjava kako platforme vođene veštačkom inteligencijom (AI), fokus na klijente prilikom zapošljavanja i demokratizovano učenje i mobilnost pomažu zaposlenima da upravljaju sopstvenim karijerama, dok se HR sektor fokusira na hakatonove, hibridni rad i stvaranje globalne vrednosti.
Stotine hiljada radnika u tehnološkom sektoru suočavaju se sa surovom realnošću. Njihovi dobro plaćeni poslovi više nisu sigurni. Dolaskom veštačke inteligencije (AI), budućnost više ne izgleda tako blistavo kao pre deset godina.
Brzo usvajanje veštačke inteligencije (AI) stvorilo je utisak da će ljudi brže završavati zadatke i smanjiti opterećenje na poslu. Međutim, novi podaci iz analize „Stanje na radnom mestu 2026“ (ActivTrak Productivity Lab) tvrde da se aktivnost na radnom mestu ne smanjuje onako kako su mnogi očekivali.
Kompanija Oracle započela je novi krug masovnih otpuštanja, pogađajući hiljade zaposlenih širom sveta. Ovaj potez dolazi u trenutku kada softverski gigant preusmerava svoje resurse i kapital ka masovnim ulaganjima u infrastrukturu veštačke inteligencije (AI) i klaud usluge.
Zadaci koji su nekada trajali satima ili danima sada mogu da se završe za desetine minuta. Ali zaposleni najčešće ne dobijaju to vreme nazad. Umesto kraćeg radnog dana, kompanije često očekuju veći obim rada od istih timova.
Prema izveštaju „AI in Southeast Asia: An Era of Opportunity“ (McKinsey, EDB i Tech in Asia), kompanije u jugoistočnoj Aziji prelaze sa eksperimentisanja na AI u svakodnevnim operacijama. Studija se zasniva na anketi sa 330 izvršnih rukovodilaca iz 10 industrija.
Tekst na osnovu predavanja MIlana Milićeva vlasnika agenicje Levelap
Danas je gotovo nemoguće otvoriti poslovni portal ili ući u salu za sastanke, a da se ne pomenu AI agenti. Ambicija je jasna i visoka: čak 89% lidera vidi veštačku inteligenciju kao svoju najveću konkurentsku priliku. Svi žele autonomne sisteme koji ne samo da "ćaskaju", već aktivno rešavaju probleme i donose odluke.
U savremenom prometu nekretnina, brzina i vizuelna pristupačnost više nisu luksuz, već strateški imperativ. Tradicionalne metode vizuelizacije, koje su se decenijama oslanjale na manuelni rad u alatima poput Photoshopa, rapidno ustupaju mesto rešenjima vođenim generativnom veštačkom inteligencijom. Glavni pokretač ove promene nije samo ušteda vremena i novca, već drastično smanjenje kognitivnog opterećenja (cognitive load) projektanta. Dok Photoshop zahteva sate preciznog tehničkog rada, AI funkcioniše kao inteligentni saradnik koji razume arhitektonsku logiku, omogućavajući profesionalcima da se fokusiraju na strategiju i dizajn umesto na tehničku egzekuciju. Ovaj prelazak označava početak ere gde "teško razmišljanje" o pikselima preuzima mašina, otvarajući put ka ...
U jeku rasprava o potencijalnom "balon" veštačke inteligencije (AI), novo istraživanje Svetskog ekonomskog foruma (WEF) donosi uverljive podatke: AI već sada može da obavi zadatke vredne 4,5 biliona dolara samo u Sjedinjenim Američkim Državama [1]. Ova cifra ukazuje da je strah od prenapumpane vrednosti tehnologije preuveličan, a da je stvarni izazov u "jazu u vrednosti AI" (AI value gap) – razlici između potencijalne i realizovane vrednosti.
Nedavna debata u Velikoj Britaniji istakla je suprotstavljene poglede na uticaj veštačke inteligencije (AI) i robotike na tržište rada. Dok britanski ministar nauke, Patrik Valans, tvrdi da će AI transformisati ljudske poslove i poboljšati veštine, gradonačelnik Londona, Sadik Kan, upozorava na opasnost od "nove ere masovne nezaposlenosti" [1].
Google je napravio još jedan veliki korak u integraciji veštačke inteligencije u naše svakodnevne digitalne navike. Najnovija verzija njihovog AI modela, Gemini 3, sada je postala sastavni deo Gmail-a, pretvarajući vašu pristiglu poštu iz običnog sandučeta u proaktivnog ličnog asistenta.
Dok Silicijumska dolina i mediji vode burnu debatu o tome da li je veštačka inteligencija (AI) postala prenaduvani balon, u svetu korporacija odvija se tiha, ali moćna revolucija. Javna sfera je preplavljena spekulacijama, strahovima i velikim obećanjima koja često deluju daleko od realnosti. Mnogi lideri se s pravom pitaju da li su milijarde koje se ulažu u AI infrastrukturu samo deo prolaznog trenda ili stvarna investicija u budućnost.
Svedoci smo pojave nove generacije izuzetno mladih, samostvorenih milijardera, sa rekordnih 13 preduzetnika mlađih od 30 godina koji su dostigli ovaj status. Ovaj broj predstavlja značajan porast u odnosu na prethodni rekord od sedam, zabeležen 2022. godine. Glavni pokretači ovog trenda su revolucionarne industrije koje pre deset godina gotovo da nisu postojale: veštačka inteligencija (AI), tržišta predviđanja i onlajn kockanje.
Svi smo se suočili sa izazovom: kako precizno izvući informacije iz kompleksnih digitalnih dokumenata? Skenirani PDF-ovi, fakture, obrasci sa rukopisom i složene tabele često predstavljaju prepreku za standardne alate, zahtevajući sate ručnog rada. Kao odgovor na ovaj problem, Mistral AI je lansirao svoj najnoviji model, OCR 3, moćno rešenje dizajnirano da iz korena promeni način na koji komuniciramo sa dokumentima. U ovom članku ćemo istražiti pet najuticajnijih i najiznenađujućih karakteristika ovog novog modela.
Kompanija Tesla, predvođena Elonom Maskom, nastavlja da pomera granice robotike, a njihov humanoidni robot Optimus nedavno je demonstrirao značajan napredak, posebno u pogledu spretnosti i percepcije [1]. Iako je projekat Optimus bio predmet i optimizma i skepticizma, najnoviji video snimci i izveštaji pokazuju da robot sve više ovladava zadacima koji zahtevaju finu motoriku i složenu koordinaciju.
Godina 2025. obeležena je značajnom promenom u svetu veštačke inteligencije, koju mnogi nazivaju "Velika korekcija hajpa o AI". Nakon početne euforije izazvane alatima poput ChatGPT-a, koji su obećavali eru eksponencijalnog napretka i revolucionarnih promena, industrija se sada suočava sa neophodnim povratkom u realnost.
Skoro svako je bar jednom sanjao o pokretanju sopstvenog onlajn biznisa, ali taj san se prečesto završavao u grobnici sjajnih ideja, sahranjen ispod tehničke kompleksnosti i previsokih troškova. Potreba za znanjem programiranja, angažovanje skupih developera i beskrajno komplikovan proces integracije sistema za naplatu bili su nepremostivi zidovi koji su decenijama zaustavljali inovatore.
Srpsko-kineski odnosi su već položili osnov za dublju tehnološku saradnju. Projekti poput brze pruge Beograd-Budimpešta, modernizacije RTB Bor-a i infrastrukturnih investicija kroz inicijativu "Pojas i put" demonstriraju spremnost obe strane na dugotročno partnerstvo.
