U 2026. godini narativ o veštačkoj inteligenciji i radnoj snazi doživeo je neočekivan obrt. Dok su ranije godine bile obeležene strahom od masovnih otpuštanja i tehnološke nezaposlenosti, današnji trend pokazuje nešto sasvim drugačije: AI ne samo da zamenjuje poslove, već stvara generaciju "AI preduzetnika" (solopreneurs) koji koriste tehnologiju kao polugu za nezavisnost.
Sonali De Sarker, viša potpredsednica za ljudske resurse (HR) u Epsilon India, objašnjava kako platforme vođene veštačkom inteligencijom (AI), fokus na klijente prilikom zapošljavanja i demokratizovano učenje i mobilnost pomažu zaposlenima da upravljaju sopstvenim karijerama, dok se HR sektor fokusira na hakatonove, hibridni rad i stvaranje globalne vrednosti.
Stotine hiljada radnika u tehnološkom sektoru suočavaju se sa surovom realnošću. Njihovi dobro plaćeni poslovi više nisu sigurni. Dolaskom veštačke inteligencije (AI), budućnost više ne izgleda tako blistavo kao pre deset godina.
Brzo usvajanje veštačke inteligencije (AI) stvorilo je utisak da će ljudi brže završavati zadatke i smanjiti opterećenje na poslu. Međutim, novi podaci iz analize „Stanje na radnom mestu 2026“ (ActivTrak Productivity Lab) tvrde da se aktivnost na radnom mestu ne smanjuje onako kako su mnogi očekivali.
Kompanija Oracle započela je novi krug masovnih otpuštanja, pogađajući hiljade zaposlenih širom sveta. Ovaj potez dolazi u trenutku kada softverski gigant preusmerava svoje resurse i kapital ka masovnim ulaganjima u infrastrukturu veštačke inteligencije (AI) i klaud usluge.
Nedavno se u poljskom parlamentu pojavio neobičan gost. Visok 132 centimetra, sa Roleksom na ruci, humanoidni robot po imenu Edvard Varhocki (Edward Warchocki) ljubazno je ćaskao sa političarima, "bacao petice" novinarima i paradirao svojim statusnim simbolima. Ipak, iza ovog medijskog spektakla krije se trezvena realnost: većina prisutnih nije bila svesna da je Edvard zapravo kineski proizvod, model Unitree G1, koji u Kini već ima hiljade "braće i sestara" nastalih u poslednje dve godine. Da li je Edvard samo tehnološki kuriozitet za zabavu parlamentaraca ili prva salva u novoj industrijskoj revoluciji? Kao geopolitički analitičar, uveravam vas: ovo nije igračka, već opipljiv dokaz da Peking aktivno vrši dekonstrukciju neoliberalnog tržišnog poretka u korist suverenog tehnol...
Zadaci koji su nekada trajali satima ili danima sada mogu da se završe za desetine minuta. Ali zaposleni najčešće ne dobijaju to vreme nazad. Umesto kraćeg radnog dana, kompanije često očekuju veći obim rada od istih timova.
Prema izveštaju „AI in Southeast Asia: An Era of Opportunity“ (McKinsey, EDB i Tech in Asia), kompanije u jugoistočnoj Aziji prelaze sa eksperimentisanja na AI u svakodnevnim operacijama. Studija se zasniva na anketi sa 330 izvršnih rukovodilaca iz 10 industrija.
Početi lokalno nije razmišljanje "na malo". To je strateško razmišljanje.
Tekst na osnovu predavanja MIlana Milićeva vlasnika agenicje Levelap
Najnoviji izveštaj Svetskog Ekonomskog Foruma, "Od potencijala do performansi" (From Potential to Performance), otkriva da veštačka inteligencija (AI) prevazilazi eksperimentalnu fazu i da već donosi merljive dobitke u performansama širom više od 30 zemalja i 20 industrija.
Nedavna debata u Velikoj Britaniji istakla je suprotstavljene poglede na uticaj veštačke inteligencije (AI) i robotike na tržište rada. Dok britanski ministar nauke, Patrik Valans, tvrdi da će AI transformisati ljudske poslove i poboljšati veštine, gradonačelnik Londona, Sadik Kan, upozorava na opasnost od "nove ere masovne nezaposlenosti" [1].
Gotovo je nemoguće izbeći stalnu debatu i anksioznost oko toga da li će veštačka inteligencija (AI) oduzeti poslove u oblasti znanja. Svakog dana novi naslovi obećavaju ili revoluciju ili propast, ostavljajući većinu nas u stanju konfuzije, pokušavajući da razlučimo šta je realnost, a šta samo buka. Hype ciklusi dolaze i prolaze, ali ovaj se čini drugačijim – opipljivijim i neposrednijim.
Dok organizacije ubrzano usvajaju veštačku inteligenciju, mnoge se suočavaju sa neočekivanom preprekom. Istraživanje MIT Sloan Management Review-a otkriva da 91% lidera u velikim kompanijama navodi „kulturološke izazove i upravljanje promenama“ kao primarnu prepreku na putu ka organizaciji vođenoj podacima. Samo 9% ukazuje na tehnološke izazove. Ovaj podatak razotkriva ključnu istinu: implementacija veštačke inteligencije je suštinski ljudski, a ne tehnički problem.
Generativna veštačka inteligencija (AI) je u rekordnom roku prešla put od tehnološke zanimljivosti do sveprisutne sile koja iz temelja menja kreativne profesije. Ono što je do juče bio predmet naučne fantastike, danas je alat koji se koristi u agencijama, studijima i frilens projektima širom sveta. Ali šta se dešava kada algoritam počne da piše pesme, slika portrete i režira reklame? Ko pobeđuje, a ko gubi?
Najnoviji trend u svetu veštačke inteligencije nije samo u velikim jezičkim modelima (LLM), već u njihovoj sposobnosti da deluju autonomno. Reč je o Agentic AI sistemima, koji su dizajnirani da razmišljaju, prilagođavaju se i izvršavaju složene zadatke bez stalne ljudske intervencije. Ovi "AI agenti" su postali ključna tema u Severnoj Americi, gde kompanije aktivno prelaze sa jednostavne automatizacije na potpuno autonomne sisteme.
Tiha, ali značajna promena dešava se na radnim mestima, predvođena generacijom Z. Prema studiji platforme Software Finder, tri od deset ispitanika iz ove generacije priznaje da preskače sastanke i oslanja se na veštačku inteligenciju da umesto njih pravi beleške. Ovaj trend otkriva novu dinamiku u kojoj mladi radnici koriste tehnologiju kako bi redefinisali svoje radne obaveze.
