Lokalni LLM (Large Language Model) modeli zvanično su prešli prag od „zanimljive igračke” do „zaista korisnog alata”. Zahvaljujući kvantizovanim modelima i ekosistemu koji se razvija svetlosnom brzinom, ideja o sopstvenom AI asistentu koji ne „telefonira kući” postala je dostupna svakome ko ima iole pristojan hardver.
Kraj ere viralnih snimaka i početak stvarnog rada. Zaboravite na trenutak sve one viralne snimke na kojima humanoidni roboti rade salta unazad ili plešu uz popularne hitove. To su bile demonstracije mogućnosti, neka vrsta tehnološkog cirkusa. Svedočimo trenutku kada laboratorijska igračka postaje industrijski kičmeni stub. Godina 2026. nije samo datum u kalendaru; to je linija razgraničenja. Ulazimo u eru u kojoj humanoidni roboti prestaju da budu YouTube senzacije i postaju radna snaga koja silazi sa proizvodnih traka pravo u fabrike.
Ovaj vodič detaljno opisuje postupak kreiranja besplatnih i dugometražnih AI animacija koristeći dostupne onlajn alate poput Google Gemini i Grok platforme. Prvi korak podrazumeva korišćenje veštačke inteligencije za generisanje početnih slika, koje se zatim uvoze u video generatore radi oživljavanja scena. Ključna tehnika za postizanje kontinuiteta je izdvajanje poslednjeg kadra završenog snimka i njegovo korišćenje kao osnove za sledeću sekvencu. Autor naglašava važnost povećanja rezolucije video zapisa i pažljivog opisivanja scena kako bi se zadržao dosledan izgled likova. Na samom kraju, dobijeni segmenti se spajaju u programima za montažu kako bi se dobila kompletna filmska celina. Ceo proces je prilagođen početnicima i omogućava produkciju sadržaja bez ikakvih...
Industrija veštačke inteligencije upravo je ušla u fazu u kojoj se vesti više ne menjaju na nedeljnom, već na satnom nivou. Dok su vodeće laboratorije sinhronizovano objavljivale svoje najnovije proboje, Anthropic je izazvao seizmičke potrese koji prevazilaze puko ažuriranje softvera. Ono što smo videli u poslednjih nekoliko sati nije samo trka u naoružanju modelima, već direktan odgovor na pritisak otvorenog koda.
Dugo je ChatGPT bio podrazumevana polazna tačka za svakoga ko želi brzo da razume novu temu. Sa integrisanim pretraživanjem interneta u realnom vremenu, delovao je kao savršen alat za instant odgovore. Međutim, kao stručnjaci za produktivnost, moramo priznati bolnu istinu: oslanjanje na četbotove opšte namene često vodi u zamku "lenjog istraživanja". Između povremenih halucinacija, površnih rezimea i strogih ograničenja besplatne verzije, ChatGPT često postaje prepreka, a ne prečica do pravog znanja.
Uvod u novu eru "vibe" kodiranja. Moderni inženjerski tok rada pati od hronične fragmentacije koja guši produktivnost. Inženjeri su danas primorani na neprestani kognitivni slalom između razvojnog okruženja (IDE), terminala, udaljenih servera i komunikacionih kanala poput Slack-a. Ovaj gubitak fokusa nije samo neprijatnost; to je sistemska prepreka inovaciji. Kilo CLI 1.0 nije samo još jedan alat u nizu — to je korenita dekonstrukcija inženjerskog stacka. On donosi "agentic" kodiranje direktno tamo gde se rešavaju najteži problemi: u terminal.
U trci za veštačkom inteligencijom predugo je vladala dogma „veće je bolje“. Gigantski monolitni modeli postajali su sve masivniji u nadi da će puko povećanje parametara doneti inteligenciju sposobnu da reši sve ljudske probleme. Međutim, moderni AI builderi i lideri u tehnološkom sektoru udarili su u zid: masivni modeli su često tromi, skupi i neefikasni u rešavanju složenih, višeslojnih poslovnih procesa.
Nedavni potresi na berzama i oštar pad fjučersa nisu samo uobičajena tržišna volatilnost; oni su simptom onoga što analitičari nazivaju "oh-shit" trenutkom za globalnu ekonomiju. Dok smo do juče na veštačku inteligenciju gledali kao na benigni alat za poliranje mejlova, danas prisustvujemo sili koja "nukuje" čitave sektore kognitivnog rada. Ovo je poziv na buđenje za srednju i višu klasu koja se decenijama osećala zaštićenom iza svojih diploma i kancelarijskih stolova. AI više nije asistent; to je ontološka pretnja ekonomskom poretku koji smo smatrali neuništivim.
Trenutak istine za ljudsku kreativnost: Veštačka inteligencija više nije samo alat za suvu obradu podataka; ona je duboko zakoračila u sferu koju smo milenijumima smatrali isključivo ljudskom — u prostor mašte. Dok jedni osećaju fascinaciju, a drugi egzistencijalni strah od trenutka kada će algoritmi postati inovativniji od svojih tvoraca, nauka nam konačno nudi precizan uvid. Ovaj podatak dekonstruiše našu antropocentričnu viziju kreativnosti kao poslednjeg bastiona ljudskosti i postavlja nas pred kognitivni izazov bez presedana.
Dok se Silicijumska dolina guši u potrazi za poslednjim megavatom struje na Zemlji, Elon Musk gleda u Sunce. Izgradnja AI infrastrukture na tlu ubrzano doseže svoje termodinamičke i prostorne limite. Dok potrebe za procesorskom snagom rastu brže nego što mreže mogu da ih isprate, zemaljski data centri postaju ekološki i logistički teret. U tom kritičnom trenutku, SpaceX predlaže radikalnu dekarbonizaciju i ekspanziju našeg digitalnog otiska u egzosferu. Umesto da kopamo dublje, Musk predlaže da procesorsku snagu izmestim direktno u orbitu. Ali, da li je lansiranje milion satelita vizionarski korak ka zvezdama ili recept za orbitalni zatvor?
U svetu modernog razvoja softvera, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji postali su nezaobilazni, ali njihova cena često predstavlja ozbiljnu barijeru. Popularni servisi poput Claude Code mogu koštati između 100 i 200 dolara mesečno kroz premium planove, što je za mnoge developere značajan fiksni trošak. Ipak, tehnološku zajednicu je nedavno uzdrmao naizgled kriptičan tvit Džeka Dorsija: "goose + qwen3-coder = wow". Ova kratka poruka bila je okidač za istraživanje moćne, open-source alternative koja obećava istu snagu bez slanja ijednog bajta podataka u oblak. Postavlja se ključno pitanje: Da li lokalni, besplatni alati zaista mogu da pariraju cloud gigantima u pogledu brzine i preciznosti?
Šta se zapravo krije iza straha programera od AI alata. Danas, u februaru 2026. godine, više ne govorimo o budućnosti veštačke inteligencije – mi živimo u njenoj punoj realizaciji. Ono što je pre dve godine izgledalo kao napredni "autocomplete", danas su autonomni agenti sposobni da satima samostalno operišu nad kompleksnim bazama koda. Podaci su neumoljivi: kompanije poput OpenAI-a sada koriste sopstvene alate, poput Codexa, kako bi iterativno gradile sam taj Codex. Ova rekurentna priroda razvoja softvera – gde mašina gradi mašinu – označava kraj ere u kojoj je čovek bio jedini izvor logike.
Kineski proizvođač električnih vozila Xpeng doživeo je manji peh tokom zvaničnog predstavljanja svog humanoidnog robota pod nazivom IRON.
