Nedavni potresi na berzama i oštar pad fjučersa nisu samo uobičajena tržišna volatilnost; oni su simptom onoga što analitičari nazivaju "oh-shit" trenutkom za globalnu ekonomiju. Dok smo do juče na veštačku inteligenciju gledali kao na benigni alat za poliranje mejlova, danas prisustvujemo sili koja "nukuje" čitave sektore kognitivnog rada. Ovo je poziv na buđenje za srednju i višu klasu koja se decenijama osećala zaštićenom iza svojih diploma i kancelarijskih stolova. AI više nije asistent; to je ontološka pretnja ekonomskom poretku koji smo smatrali neuništivim.

Trenutak istine za ljudsku kreativnost: Veštačka inteligencija više nije samo alat za suvu obradu podataka; ona je duboko zakoračila u sferu koju smo milenijumima smatrali isključivo ljudskom — u prostor mašte. Dok jedni osećaju fascinaciju, a drugi egzistencijalni strah od trenutka kada će algoritmi postati inovativniji od svojih tvoraca, nauka nam konačno nudi precizan uvid. Ovaj podatak dekonstruiše našu antropocentričnu viziju kreativnosti kao poslednjeg bastiona ljudskosti i postavlja nas pred kognitivni izazov bez presedana.

1. Alphabet (Google) probio granicu od 4 triliona dolara nakon istorijskog kvartala

Dok se Silicijumska dolina guši u potrazi za poslednjim megavatom struje na Zemlji, Elon Musk gleda u Sunce. Izgradnja AI infrastrukture na tlu ubrzano doseže svoje termodinamičke i prostorne limite. Dok potrebe za procesorskom snagom rastu brže nego što mreže mogu da ih isprate, zemaljski data centri postaju ekološki i logistički teret. U tom kritičnom trenutku, SpaceX predlaže radikalnu dekarbonizaciju i ekspanziju našeg digitalnog otiska u egzosferu. Umesto da kopamo dublje, Musk predlaže da procesorsku snagu izmestim direktno u orbitu. Ali, da li je lansiranje milion satelita vizionarski korak ka zvezdama ili recept za orbitalni zatvor?

U svetu modernog razvoja softvera, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji postali su nezaobilazni, ali njihova cena često predstavlja ozbiljnu barijeru. Popularni servisi poput Claude Code mogu koštati između 100 i 200 dolara mesečno kroz premium planove, što je za mnoge developere značajan fiksni trošak. Ipak, tehnološku zajednicu je nedavno uzdrmao naizgled kriptičan tvit Džeka Dorsija: "goose + qwen3-coder = wow". Ova kratka poruka bila je okidač za istraživanje moćne, open-source alternative koja obećava istu snagu bez slanja ijednog bajta podataka u oblak. Postavlja se ključno pitanje: Da li lokalni, besplatni alati zaista mogu da pariraju cloud gigantima u pogledu brzine i preciznosti?

Šta se zapravo krije iza straha programera od AI alata. Danas, u februaru 2026. godine, više ne govorimo o budućnosti veštačke inteligencije – mi živimo u njenoj punoj realizaciji. Ono što je pre dve godine izgledalo kao napredni "autocomplete", danas su autonomni agenti sposobni da satima samostalno operišu nad kompleksnim bazama koda. Podaci su neumoljivi: kompanije poput OpenAI-a sada koriste sopstvene alate, poput Codexa, kako bi iterativno gradile sam taj Codex. Ova rekurentna priroda razvoja softvera – gde mašina gradi mašinu – označava kraj ere u kojoj je čovek bio jedini izvor logike.

Kineski proizvođač električnih vozila Xpeng doživeo je manji peh tokom zvaničnog predstavljanja svog humanoidnog robota pod nazivom IRON.

Od napuštenih puteva do robotske budućnosti. Nakon što je "Project Titan" — Appleov decenijski san o autonomnom automobilu — konačno parkiran u istoriju, gigant iz Kupertina nije gubio vreme. Apple je svoju masivnu R&D mašineriju, hiljade inženjera i milijarde dolara investicija, počeo da preusmerava sa užarenog asfalta direktno na podove naših dnevnih soba. U potrazi za onim što unutar Infinite Loop-a nazivaju "the next big thing" (naredna velika stvar), kompanija se okreće personalnoj robotici kao novom stubu prihoda.

Danas je pažnju svetske javnosti privukao Moltbook, novi sajt dizajniran po uzoru na Reddit, ali sa jednom ključnom razlikom: objave i komentare smeju da postavljaju isključivo AI botovi.

Da li ste umorni od "poreza na pretplatu" koji diktiraju tehnološki giganti sa Zapada? Prosečan korisnik danas pati od hroničnog zamora: sakupljamo desetine AI alata, skačemo sa taba na tab testirajući istu ideju na pet različitih modela, i na kraju ostajemo iscrpljeni od pokušaja da "pogodimo" pravi prompt. Ova frikcija u workflow-u nije samo iritantna – ona je pogubna za produktivnost.

U svetu veštačke inteligencije, znanje je jedina prava valuta. Postoji ogromna razlika između gubljenja vremena na modele koji su dizajnirani isključivo da vam izvuku novac i korišćenja moćnih alata koji isporučuju vrhunske rezultate u sekundi. Dok se zapadni giganti utrkuju u visini mesečnih pretplata, Tencent Hunyuan modeli tiho menjaju pravila igre, nudeći profesionalni kvalitet potpuno besplatno. Kao digitalni kreativci, naš cilj je da srušimo barijere i iskoristimo ove resurse pre nego što postanu mejnstrim.

Divlji zapad veštačke inteligencije. Živimo u eri digitalne "zlatne groznice" gde obećanje o apsolutnoj produktivnosti često maskira fundamentalne bezbednosne propuste. Korisnici, gladni za sledećim velikim "life-hackom", uleću u instalacije neproverenih AI alata sa entuzijazmom koji graniči sa nesmotrenošću. Ali, da li je par ušteđenih minuta vredno predaje ključeva vaše digitalne tvrđave nepoznatom kodu?

Na velikom događaju u Silicijumskoj dolini, kompanija Dreame Technology predstavila je svoju viziju "Doba Dreame Inteligencije" (The Age of Dreame Intelligence), pokazujući da kućna robotika više nije rezervisana samo za usisavanje.

Sedmicu je obeležio dramatičan kontrast između giganata, dok se tržište "čisti" od kompanija koje ne pokazuju jasan profit od AI investicija.

Google DeepMind je danas zvanično predstavio Genie 3, treću generaciju svog revolucionarnog modela za generisanje interaktivnih okruženja.

Ono što javnost vidi kao vrhunac veštačke inteligencije — razni četbotovi i asistenti dostupni na klik — samo je pažljivo polirana fasada. Prema svedočenju Blejka Lemoina, bivšeg Guglovog istraživača i stručnjaka za digitalnu etiku, tehnologija koja se razvija u tajnim korporativnim laboratorijama je „redovima veličine“ naprednija od svega što nam je trenutno dostupno. Kao istraživač koji prati digitalnu etiku, moram vas upozoriti: mi više ne govorimo o budućnosti, već o tehnologiji koja već sada, iza zatvorenih vrata, redefiniše samu srž onoga što smatramo „svesnim“.