Demis Hasabis: AI kao prilika za zapošljavanje a ne otkaze

Demis Hasabis, izvršni direktor kompanije Google DeepMind, kritikuje masovna otpuštanja u tehnološkom sektoru i smatra da su ona posledica nedostatka mašte u rukovođenju. On tvrdi da bi povećana produktivnost koju donosi veštačka inteligencija trebalo da podstakne razvoj novih projekata, a ne smanjenje broja zaposlenih. Dok giganti poput kompanija Meta, Amazon i Microsoft otpuštaju hiljade radnika pravdajući to novom strategijom, Hasabis nudi priliku stručnjacima da rade na inovacijama u oblastima poput dizajna video igara i istraživanja lekova. On odbacuje strahove da će programeri postati suvišni i ističe da napredniji alati treba da prošire ljudske ambicije umesto da ih ograničavaju. Drugi lideri u industriji, poput čelnika kompanije Nvidia, takođe preispituju logiku kojom se tehnološki napredak koristi kao izgovor za otkaze. Ova perspektiva naglašava da prava vrednost automatizacije leži u stvaranju novih mogućnosti za kreativno i efikasno rešavanje problema.

1. Uvod: Revolucija koja jede sopstvenu decu

Dok veštačka inteligencija (AI) obećava digitalnu renesansu bez presedana, stvarnost na terenu u 2026. godini deluje kao distopijski paradoks. Do juna ove godine, tehnološki sektor je već "progutao" više od 142.000 radnih mesta. Pitanje više nije da li AI menja svet, već da li korporativni lideri koriste ovu tehnologiju kao alat za dostizanje novih civilizacijskih vrhunaca ili kao ciničan paravan za agresivno rezanje troškova. Usred ove intelektualne kapitulacije menadžmenta, Demis Hasabis, CEO Google DeepMind-a, istupa ne samo kao glas razuma, već kao svojevrsni insajderski pobunjenik. Njegova dijagnoza je brutalna: aktuelni talas otkaza nije znak strateške efikasnosti, već alarmantan nedostatak vizije.

2. Produktivnost nije razlog za otkaz, već za ambiciju

Hasabisov argument udara direktno u temelje modernog kapitalizma Silicijumske doline. Ako AI omogućava programerima da postanu tri ili četiri puta produktivniji, bazična logika napretka nalaže da bi kompanije trebalo da završe tri ili četiri puta više projekata. Umesto toga, svedočimo „neuspehu hrabrosti“ prerušenom u optimizaciju. Za Hasabisa, tretiranje AI napretka kao signala za smanjenje broja ljudi je dokaz da lideri više ne znaju šta bi sa sopstvenim potencijalom.

„Kada programeri postanu tri ili četiri puta produktivniji, pametan potez je uraditi tri ili četiri puta više posla, a ne ispratiti ljude kroz vrata.“

Ovaj stav redefiniše odnos čoveka i mašine. Ako AI modeli preuzmu rutinsko kodiranje, inženjer nije postao suvišan – on je konačno oslobođen da dizajnira sisteme i arhitekture koje su do juče bile matematički ili operativno nemoguće. Otkaz inženjeru u ovom trenutku nije ušteda; to je dobrovoljno odricanje od novih tržišta koja tek treba da budu izmišljena.

3. „Neuspeh mašte“: Paradoks Cloudflare-a i kratkovidost giganta

Lista onih koji su izabrali "bezbednu" putanju rezova izgleda kao nekrolog tehnološkoj ambiciji. Meta je eliminisala oko 8.000 ljudi (10% radne snage), Amazon je u januaru izbrisao 16.000 pozicija, dok je Microsoft skratio spisak zaposlenih za više od 15.000. Poseban primer paradoksa je Cloudflare, gde je interna upotreba AI-ja skočila za neverovatnih 600% u samo tri meseca, dok je istovremeno otpušteno preko 1.100 ljudi – više od petine radne snage. Čak i kompanije poput PayPal-a planiraju da tokom narednih nekoliko godina eliminišu 4.800 pozicija.

Hasabis ovaj trend naziva direktnom posledicom nerazumevanja onoga što dolazi. Njegov najnoviji model, Gemini 3.5 Flash, sposoban je da piše operativne sisteme od nule i prevodi gigantske baze koda u trenu. Ali, ako mašina može da izgradi bazu, mašta inženjera je ta koja mora da smisli šta ćemo na toj bazi graditi. Kompanije koje zamenjuju ljude modelima Gemini 3.5 Flash zapravo vrše „dobrovoljnu lobotomiju“ sopstvene inovativnosti, pretvarajući se iz fabrika budućnosti u puke procesore postojećeg stanja.

4. Skriveni motivi iza „AI apokalipse“ poslova

Narativ o tome kako AI neizbežno uništava poslove možda je najuspešniji marketinški trik poslednjih godina. Hasabis, zajedno sa Jensenom Huangom iz Nvidije, upozorava da je ovaj pesimizam često „lenj“ i strateški tempiran. Huang otvoreno pita: „AI je tek stigao. Kako je moguće da ljudi već gube poslove zbog tehnologije koja je postala korisna pre samo nekoliko meseci?“

Odgovor se krije u cinizmu tržišta. Postoji opravdana sumnja da se AI koristi kao pogodan žrtveni jarac za ranije greške u prekomernom zapošljavanju (over-hiring) ili za peglanje bilansa pred velike ciljeve. Nije slučajno što su OpenAI i Anthropic, koji ove godine ciljaju na IPO ponude vredne bilione dolara, naglo ublažili svoju retoriku o nestanku radnih mesta. Smireniji ton o budućnosti rada lakše prolazi kod penzionih fondova i institucionalnih investitora. Podaci Yale Budget Lab-a potvrđuju ovaj skepticizam: od lansiranja ChatGPT-a krajem 2022. godine, stopa nezaposlenosti u sektorima najizloženijim veštačkoj inteligenciji nije se značajno pomerila. Strah je, čini se, samo valuta za podizanje valuacije.

5. Hasabisov poziv: Milion ideja čeka na slobodne inženjere

Dok konkurenti panično čiste kancelarije, Hasabis šalje otvorenu pozivnicu otpuštenim inženjerima Mete, Amazona i Block-a. Njegova poruka je jasna: Alphabet (Google) ima širinu koju drugi nemaju, a on ima „milion ideja“ za koje mu očajnički treba ljudska inteligencija. Za Hasabisa, AI nije zamena, već katalizator za projekte koji su do juče bili naučna fantastika.

Njegova vizija uključuje:

• Dizajn lekova (Drug Discovery): Korišćenje AI modela za ubrzanje pronalaska lekova u laboratorijama, gde ljudska intuicija vodi proces.
• Revolucija video igara: Kreiranje kompleksnih, dinamičnih svetova koji prevazilaze trenutne tehničke limite.
• Naučni proboji: Rešavanje problema koji zahtevaju inženjersku genijalnost koju AI modeli sami ne mogu da sintetišu.

Tamo gde Amazon vidi višak troškova, DeepMind vidi neiskorišćenu radnu snagu za sledeći veliki skok čovečanstva.

6. Zaključak: Da li vodite kompaniju ili samo tabelu troškova?

Budućnost koju gradimo zavisi od toga kako definišemo efikasnost. Ako je za vas efikasnost isključivo manji broj ljudi na platnom spisku, onda ste već izgubili trku sa budućnošću. AI bi trebalo da proširi granice mogućeg, a ne da suzi spisak zaposlenih. Hasabisova poruka je upozorenje svim liderima: tehnologija koja nam daje moć da uradimo više ne bi smela da nas natera da sanjamo manje.

Na kraju, pitanje za svakog direktora u Silicijumskoj dolini ostaje: Da li ste spremni da iskoristite ovaj trenutak da izgradite nešto što ranije nismo mogli ni da zamislimo, ili ćete dozvoliti da strah od nepoznatog i puki nedostatak mašte budu jedino što će ostati iza vas? Da li vi zapravo vodite kompaniju sa vizijom, ili samo upravljate tabelom troškova dok se vaša inovativnost polako gasi?

Izvor: timesofindia.indiatimes.com/