1. Apple "Personal Compute": Novi AI model za lokalni rad na M4 čipovima

U srcu Seula, u trendi pekari "Wallstreat Financier", jedan običan zid postao je poprište fascinantnog društvenog eksperimenta koji nam govori više o budućnosti nego ijedan naučni rad. Iznad niza estetski besprekornih postera sa modelima koji poziraju uz peciva, stajalo je pitanje: „Da li ste znali da su modeli na ovim fotografijama zapravo generisani veštačkom inteligencijom?“. Kupci su pozvani da svoje mišljenje izraze lepljenjem šarenih nalepnica u tri kolone: od čistog oduševljenja do potpune nezainteresovanosti.

Instalirali ste LM Studio ili Ollama, preuzeli hvaljeni model i sa uzbuđenjem ukucali prvi zadatak, očekujući iskustvo slično onom na ChatGPT-u. Umesto toga, dobili ste konfuzan, štur ili potpuno neupotrebljiv odgovor. Frustrirajuće je, zar ne? Mnogi korisnici u ovom trenutku odustaju, misleći da je sam model "glup" ili inferioran.

Alat za terminal vašeg računara koji nalazi najbolji LLM model za RAM-u, CPU-u i GPU-u vašeg sistema. Detektuje vaš hardver, ocenjuje svaki model po kvalitetu, brzini, uklopivosti i kontekstu, i kaže vam koji će zaista raditi dobro na vašoj mašini.

1. Hyundai Motor Group ulaže 87 milijardi dolara u "Physical AI"

Današnji izvršni direktori nisu samo upravljači profitom; oni su najodgovorniji korporativni akteri u modernoj istoriji. Nalazimo se u nultoj tački gde odluke donete u „boardroom-ovima“ neće odrediti samo kvartalne izveštaje, već samu održivost kapitalizma. Veštačka inteligencija (AI) nije tek još jedan talas digitalne transformacije – ona je fundamentalni potres koji dovodi u pitanje sistemsku stabilnost na kojoj počivaju globalna tržišta. Za lidere, ovo nije samo poslovni izazov, već egzistencijalni test: kako sačuvati socioekonomski temelj društva dok se tehnološki pejzaž menja brzinom koju ljudska psiha i institucije teško prate.

U svetu tehnologije, gde se strateški planovi kuju godinama unapred, najznačajnije revolucije često se dogode sasvim slučajno. Anthropic, kompanija koja je dugo percipirana kao oprezni izazivač u senci giganata, transformisala se u apsolutnog lidera digitalnog narativa zahvaljujući alatu koji uopšte nije bio deo primarnog biznis plana. Reč je o Claude Code-u, proizvodu koji je akcidentalna iskra koja je zapalila milijarde dolara vredan fitilj i definisao novu paradigmu: "vibe coding". Dok su se konkurenti fokusirali na inkrementalna poboljšanja, Claude Code je demolirao tradicionalni inženjering iznutra, pretvarajući Anthropic u tehnološkog giganta koji danas diktira tempo celoj industriji.

Svedoci smo tektonskog poremećaja u arhitekturi digitalne autonomije. Period u kojem smo veštačku inteligenciju posmatrali isključivo kao elokventnog sagovornika nepovratno se završava.

1. Mesec dobija "AI mozak": Edge computing stiže na lunarni rover

У времену у којем се човечанство налази на размеђи биолошког постојања и дигиталне експанзије, отац Арсеније нам нуди дубоку, готово потресну анализу духовног стања савременог човека. Кроз призму православне антропологије, он осветљава феномене од вештачке интелигенције до најскривенијих страсти које разједају душу, подсећајући нас да пут ка спасењу увек води кроз бескомпромисно покајање.

1. Figure 03: Prvi robot koji uči kompleksne zanatske poslove isključivo putem videa

Kao neko ko je karijeru izgradio na optimizaciji razvojnih procesa, dugo sam tražio onaj "Sveti gral": alat koji prirodno spaja AI agente i kreativni proces dizajna. Budimo realni, većina trenutnih AI dodataka i MCP (Model Context Protocol) alata za Figmu često ne ispunjava očekivanja. Deluju nezgrapno, imaju ograničen kontekst i, što je najgore, ne "razumeju" nameru developera.

Zamislite digitalnu oglasnu tablu pod nazivom RentaHuman.ai. Njen slogan je jezivo pragmatičan: „Jasni zadaci, bez drame.“ Ovo nije mračna satira ili scenario za novi nastavak Black Mirrora; to je platforma na kojoj se više od pola miliona ljudi već prijavilo kako bi prodali svoju fizičku snagu i spretnost autonomnim AI agentima. U sekciji Vesti za dan, pisali smo o tome.

Da li je veštačka inteligencija zaista inteligentna ako može da reši najteži matematički problem na svetu, ali pogreši na osnovnom školskom zadatku? Ovo nije samo još jedna tehnička anomalija; ovo je fundamentalni raskorak koji definiše trenutni plafon razvoja veštačke inteligencije. Svedoci smo bizarnog kontrasta: sistemi koji rešavaju probleme na nivou doktorskih studija istovremeno pokazuju krhkost koja bi bila neoprostiva i u osnovnoj školi. Postavlja se pitanje – da li gradimo digitalni um ili samo izuzetno sofisticiran statistički ogledalo?

1. Japan ujedinjuje gigante: Masovna proizvodnja humanoidnih robota do 2027.

Decenijama su sateliti funkcionisali isključivo kao „orbitalne oči“ – pasivni senzori koji prikupljaju nepregledne količine sirovih podataka i šalju ih na Zemlju. Međutim, ovaj model dostigao je svoju kritičnu tačku. Slanje terabajta informacija kroz uska grla komunikacionih kanala stvara ogromna kašnjenja, dok zemaljski data centri postaju preopterećeni procesiranjem „šuma“. Rešenje koje dolazi u obliku kineskog sazvežđa „Tri tela“ (Three-Body Computing Constellation) predstavlja radikalnu decentralizaciju inteligencije. Umesto da čekamo da podaci stignu do nas, mi selimo „mozak“ direktno u orbitu, pretvarajući vakuum svemira u najnapredniji procesorski centar.

Svi smo iskusili taj trenutak inspiracije: probudite se sa savršenom idejom za aplikaciju, igru ili digitalni servis za koji znate da bi mogao postati ozbiljan biznis. Međutim, čim pokušate da tu ideju materijalizujete, udarate u zid. Nedostatak programerskih veština, meseci potrebni za učenje koda ili hiljade evra koje nemate da platite profesionalnim programerima obično znače smrt za vašu ideju pre nego što je uopšte ugledala svetlost dana.

Ljudska ruka je remek-delo evolucije, neprevaziđeno u čitavom životinjskom carstvu. Svakodnevno, bez svesnog napora, obavljamo hiljade preciznih radnji: od odvrtanja čepova i pritiskanja sitnih prekidača do manipulacije predmetima koji su jedva vidljivi. Za razliku od nas, robotske ruke su decenijama ostale "trapave". Glavna prepreka nije bila samo mehanika, već fundamentalni nedostatak čula dodira i vizuelna ograničenja. Onog trenutka kada robotski prsti obuhvate predmet, oni blokiraju vidik kamerama, ostavljajući "mozak" robota u potpunom informacionom mraku.

Budućnost je zakucala na vrata Svi koji su pratili (vidi OVDE) ovogodišnju Galu Prolećnog festivala (Spring Festival Gala) mogli su da osete tektonsku promenu u svetu tehnologije. Dok su prošle godine humanoidni roboti kompanije Unitree izazivali simpatije svojim bazičnim, gotovo opreznim pokretima, ovogodišnji spektakl bio je demonstracija čiste tehnološke zrelosti. Umesto pukog hodanja, videli smo akrobacije koje pomeraju granice mogućeg i koordinaciju koja je do juče bila rezervisana za naučnofantastične filmove.