Zamislite studenta koji ne sedi u amfiteatru samo da bi zapisao šta profesor govori, već pokušava da dekodira samu arhitekturu profesorovog mozga — kako on povezuje apstrakcije, kako rešava logičke paradokse i na koji način formira zaključke. U svetu veštačke inteligencije, ovaj scenario je upravo postao centar međunarodnog skandala koji redefiniše pojam industrijske špijunaže.
Jednog sivog utorka u Stokholmu, fizičar i dobitnik Nobelove nagrade posmatrao je robotsku ruku kako sipa kafu. Pokreti su bili spori, gotovo stidljivi, kao da mašina intuitivno razume da obavlja zadatak koji je milenijumima bio isključivo u domenu ljudske spretnosti. Uz blagi osmeh, on je izgovorio rečenicu koja zvuči kao tihi grom: „Vaši unuci će verovatno raditi manje nego vi. Možda mnogo manje.“
U trci za digitalnom transformacijom, brzina je postala jedina valuta koja se priznaje. Programeri širom sveta masovno integrišu generativnu veštačku inteligenciju u svoj svakodnevni rad kako bi "isporučili više za manje vremena". Međutim, kao ekspert za kognitivnu nauku, moram da postavim pitanje koje mnogi ignorišu: kolika je stvarna cena te brzine? Dok delegiramo pisanje koda mašinama, suočavamo se sa opasnim fenomenom kognitivnog rasterećenja (cognitive offloading). To nije samo optimizacija procesa; to je svesno prepuštanje kritičkog razmišljanja algoritmu. Da li je AI prečica do uspeha ili, zapravo, prečica do erozije fundamentalnih veština i gubitka sposobnosti da razumemo sisteme koje sami gradimo?
U srcu Seula, u trendi pekari "Wallstreat Financier", jedan običan zid postao je poprište fascinantnog društvenog eksperimenta koji nam govori više o budućnosti nego ijedan naučni rad. Iznad niza estetski besprekornih postera sa modelima koji poziraju uz peciva, stajalo je pitanje: „Da li ste znali da su modeli na ovim fotografijama zapravo generisani veštačkom inteligencijom?“. Kupci su pozvani da svoje mišljenje izraze lepljenjem šarenih nalepnica u tri kolone: od čistog oduševljenja do potpune nezainteresovanosti.
Instalirali ste LM Studio ili Ollama, preuzeli hvaljeni model i sa uzbuđenjem ukucali prvi zadatak, očekujući iskustvo slično onom na ChatGPT-u. Umesto toga, dobili ste konfuzan, štur ili potpuno neupotrebljiv odgovor. Frustrirajuće je, zar ne? Mnogi korisnici u ovom trenutku odustaju, misleći da je sam model "glup" ili inferioran.
Alat za terminal vašeg računara koji nalazi najbolji LLM model za RAM-u, CPU-u i GPU-u vašeg sistema. Detektuje vaš hardver, ocenjuje svaki model po kvalitetu, brzini, uklopivosti i kontekstu, i kaže vam koji će zaista raditi dobro na vašoj mašini.
Današnji izvršni direktori nisu samo upravljači profitom; oni su najodgovorniji korporativni akteri u modernoj istoriji. Nalazimo se u nultoj tački gde odluke donete u „boardroom-ovima“ neće odrediti samo kvartalne izveštaje, već samu održivost kapitalizma. Veštačka inteligencija (AI) nije tek još jedan talas digitalne transformacije – ona je fundamentalni potres koji dovodi u pitanje sistemsku stabilnost na kojoj počivaju globalna tržišta. Za lidere, ovo nije samo poslovni izazov, već egzistencijalni test: kako sačuvati socioekonomski temelj društva dok se tehnološki pejzaž menja brzinom koju ljudska psiha i institucije teško prate.
U svetu tehnologije, gde se strateški planovi kuju godinama unapred, najznačajnije revolucije često se dogode sasvim slučajno. Anthropic, kompanija koja je dugo percipirana kao oprezni izazivač u senci giganata, transformisala se u apsolutnog lidera digitalnog narativa zahvaljujući alatu koji uopšte nije bio deo primarnog biznis plana. Reč je o Claude Code-u, proizvodu koji je akcidentalna iskra koja je zapalila milijarde dolara vredan fitilj i definisao novu paradigmu: "vibe coding". Dok su se konkurenti fokusirali na inkrementalna poboljšanja, Claude Code je demolirao tradicionalni inženjering iznutra, pretvarajući Anthropic u tehnološkog giganta koji danas diktira tempo celoj industriji.
Svedoci smo tektonskog poremećaja u arhitekturi digitalne autonomije. Period u kojem smo veštačku inteligenciju posmatrali isključivo kao elokventnog sagovornika nepovratno se završava.
У времену у којем се човечанство налази на размеђи биолошког постојања и дигиталне експанзије, отац Арсеније нам нуди дубоку, готово потресну анализу духовног стања савременог човека. Кроз призму православне антропологије, он осветљава феномене од вештачке интелигенције до најскривенијих страсти које разједају душу, подсећајући нас да пут ка спасењу увек води кроз бескомпромисно покајање.
Kao neko ko je karijeru izgradio na optimizaciji razvojnih procesa, dugo sam tražio onaj "Sveti gral": alat koji prirodno spaja AI agente i kreativni proces dizajna. Budimo realni, većina trenutnih AI dodataka i MCP (Model Context Protocol) alata za Figmu često ne ispunjava očekivanja. Deluju nezgrapno, imaju ograničen kontekst i, što je najgore, ne "razumeju" nameru developera.
Zamislite digitalnu oglasnu tablu pod nazivom RentaHuman.ai. Njen slogan je jezivo pragmatičan: „Jasni zadaci, bez drame.“ Ovo nije mračna satira ili scenario za novi nastavak Black Mirrora; to je platforma na kojoj se više od pola miliona ljudi već prijavilo kako bi prodali svoju fizičku snagu i spretnost autonomnim AI agentima. U sekciji Vesti za dan, pisali smo o tome.
Pogledajte ovaj kratki video da biste videli koliki je napredak Kina ostvarila po pitanju agilnosti robota za samo godinu dana.
Da li je veštačka inteligencija zaista inteligentna ako može da reši najteži matematički problem na svetu, ali pogreši na osnovnom školskom zadatku? Ovo nije samo još jedna tehnička anomalija; ovo je fundamentalni raskorak koji definiše trenutni plafon razvoja veštačke inteligencije. Svedoci smo bizarnog kontrasta: sistemi koji rešavaju probleme na nivou doktorskih studija istovremeno pokazuju krhkost koja bi bila neoprostiva i u osnovnoj školi. Postavlja se pitanje – da li gradimo digitalni um ili samo izuzetno sofisticiran statistički ogledalo?
