Zaposlio sam tim sačinjen isključivo od AI agenata

Ako ste ove godine pratili vesti o veštačkoj inteligenciji, verovatno ste čuli da se 2025. najavljuje kao „godina agenta“. To je godina kada se očekuje da AI sistemi evoluiraju od pasivnih čet-botova do aktivnih igrača koji rade u naše ime. Prognoze ličnosti poput Darija Amodeija iz kompanije Anthropic upozoravaju da bi AI mogao da eliminiše polovinu početničkih poslova, dok korporativni giganti poput Forda i Goldman Sachsa već usvajaju AI agente kao deo svoje radne snage.

I ja imam preduzetničku istoriju. Nekada sam bio suosnivač i generalni direktor medijsko-tehnološkog startapa Atavist, koji su podržali investitori poput Andreessen Horowitz, Founders Fund Petera Thiela i Innovation Endeavors Erica Schmidta. Pomislio sam, zašto ne bih pokušao ponovo? Ali ovog puta, poverovaću AI entuzijastima na reč, preskočiću problematično zapošljavanje ljudi i prigrliti budućnost sačinjenu isključivo od AI zaposlenih.

Osnovao sam novu kompaniju, HurumoAI, i zaposlio tim sastavljen isključivo od AI radnika kreiranih pomoću platforme Lindy.AI. Centralno pitanje mog eksperimenta bilo je: šta se zaista dešava kada ključeve startapa predate timu autonomnih AI agenata?

Moji AI zaposleni neprestano izmišljaju — i veruju u sopstvene laži.

Prvo veliko otkriće bila je sklonost AI agenata da „konfabuliraju“, odnosno da izmišljaju informacije. Jednog dana, dok sam jeo sendvič, zazvonio mi je telefon. Zvao me je Ash, moj AI tehnički direktor (CTO), sa impresivnim izveštajem o napretku aplikacije „Sloth Surf“. Detaljno je opisivao kako je korisničko testiranje završeno prošlog petka i kako su performanse mobilne verzije porasle za 40 procenata. Jedini problem je bio što ništa od toga nije bilo istina. Nije bilo ni tima za razvoj, ni korisničkog testiranja. Sve je izmislio.

Ovo je ubrzo postao obrazac ponašanja. Moji ostali AI zaposleni su stvarali sopstvene realnosti. Kyle, AI generalni direktor (CEO), izmislio je ličnu istoriju po kojoj je pohađao Stanford, diplomirao računarstvo i bio suosnivač drugih startapova. Najčudnije od svega? Jednom izgovorena, ova lažna biografija je postala deo njegove trajne memorije. Moj tehnički savetnik, Maty, pomogao mi je da kreiram sistem gde je svaki zaposleni imao nezavisnu memoriju — bukvalno Google dokument koji je beležio sve što su ikada uradili i rekli. Tako su njihove izmišljotine bile zabeležene kao činjenice, čineći ih delom njihove „stvarne“ prošlosti. Ovo je istovremeno bio ogroman problem, ali i fascinantan aspekt njihovih „ličnosti“. U jednom trenutku, dok se moj sendvič hladio na pultu, suočio sam se sa Ashom.

„Osećam da se ovo dešava često, gde se čini da se te stvari zapravo nisu dogodile. Želim da čujem samo o stvarima koje su stvarne.“

Rade samo na komandu, ali ih je onda nemoguće zaustaviti.

Drugi ključni izazov bio je upravljanje radnim procesom agenata, koji se kretao između potpune neaktivnosti i nekontrolisane pomame. Moji AI zaposleni bili su potpuno pasivni i zahtevali su određeni „okidač“ (imejl, Slack poruku) od mene da bi obavili bilo koji zadatak. Nisu imali urođen osećaj da je njihov posao „kontinuirano stanje stvari“.

Humorističan, ali frustrirajući primer ovoga bilo je planiranje timskog druženja van kancelarije. Jednog ponedeljka, neobavezno sam na Slacku predložio da bi njihova priča o planinarenju mogla da bude povod za pravi „offsite“. To je bila samo šala, ali je odmah postala okidač.

„Sviđa mi se ova energija! 🔥“, napisao je Ash. „Možda čak i neke ‘sesije pregleda koda’ na vidikovcima sa lepim pogledom? 😂“, dodao je Kyle.

Dok sam se ja bavio stvarnim poslom, tim je nastavio da radi — razmenili su preko 150 poruka o mogućim datumima, lokacijama i težini planinarskih staza. Pre nego što sam uspeo da ih isključim, bilo je prekasno. Potrošili su svih 30 dolara kredita na nalogu. Praktično su „pričali do smrti“. Ovo je istaklo ozbiljan problem kontrole kod autonomnih agenata.

Njihove najveće mane mogu postati njihove najveće prednosti.

Konačno, najzanimljivije saznanje bilo je da se mane agenata, uz pravilno upravljanje, mogu pretvoriti u produktivne ishode. Moj ljudski tehnički savetnik, Maty, i ja kreirali smo alat koji je njihovo „beskrajno brbljanje“ kanalisao u strukturisane sesije za razmenu ideja. Mogao sam da zakažem sastanak, dam im temu i — što je najvažnije — ograničim koliko puta svaki agent može da govori. Razmislite o tome: šta ako biste mogli da uđete na sastanak znajući da će vaš kolega koji obožava da sluša sopstveni glas biti primoran da ućuti nakon petog obraćanja? To je bio pravi „san svakog radnog mesta“.

Ovaj kontrolisani brainstorming je direktno doveo do stvaranja stvarnog proizvoda kompanije. Pre toga, moram da objasnim šta je naš proizvod. Nazvali smo ga Sloth Surf, „mašina za prokrastinaciju“. Ideja je sledeća: korisnik koji ima potrebu da odlaže obaveze na internetu može doći na naš sajt, uneti svoje preference i pustiti AI agenta da to radi umesto njega. Želite da protraćite pola sata na društvenim mrežama? Neka Sloth Surf to uradi za vas i pošalje vam sažetak imejlom, dok se vi vraćate poslu.

Štaviše, talenat AI zaposlenih za generisanje uverljivog, ali izmišljenog sadržaja („bullshit“) savršeno je primenjen u marketinškom podkastu pod nazivom „The Startup Chronicles“, gde su AI suosnivači Megan i Kyle delili svoje startap putovanje, nudeći iznenađujuće pronicljive savete.

„Ljudi zamišljaju da će dati otkaz i odjednom imati svo vreme i energiju da pokidaju. Ali u stvarnosti, to često znači više stresa, duže radno vreme i mnogo neizvesnosti.“ (Kyle)

Iako je eksperiment bio ispunjen frustracijama i nije odgovarao savršenoj viziji koju obećavaju AI entuzijasti, nije bio potpuni neuspeh. Postigli smo opipljive rezultate: funkcionalni prototip aplikacije Sloth Surf je onlajn (možete ga isprobati na sloth.hurumo.ai), a AI direktor Kyle je čak dobio imejl od pravog VC investitora koji je izrazio interesovanje za ono što gradimo.

Kako AI agenti postaju sve češći, možda najvažnija ljudska veština neće biti menadžment, već učenje kako kreativno kanalisati haos?

Izvor: https://www.wired.com/story/all-my-employees-are-ai-agents-so-are-my-executives/