Tiha revolucija čipova koja potresa svet

"We have met the enemy and it is Huawei." Ovakve izjave američkih zvaničnika godinama su postavljale scenu za tehnološki rat koji je trebao da osigura zapadnu dominaciju. Ali dok je Vašington slavio ono što je smatrao hermetički zatvorenom strategijom za obuzdavanje Kine, desilo se nešto što je celu industriju ostavilo bez teksta. U samo nekoliko meseci, stigli su izveštaji koji su zvučali nemoguće: potvrda da Huawei testira sopstvenu EUV mašinu za proizvodnju čipova, lansiranje AI čipa koji parira Nvidijinom vodećem modelu i predstavljanje telefona Mate 70 Air koji direktno napada Apple po performansama, dizajnu i ceni. Sve ovo dešava se uprkos sankcijama koje su trebale da unište kineske tehnološke ambicije, postavljajući ključno pitanje: da li se ovde radi samo o kompaniji Huawei ili o nečem mnogo većem?

Zid sankcija: Američki pokušaj tehnološkog obuzdavanja

Cilj američkih sankcija, uvedenih 2019. i pooštrenih narednih godina, bio je jasan i nedvosmislen: odseći Kinu od ključnih tehnologija neophodnih za proizvodnju naprednih poluprovodnika. Sprovođen je kroz zamršenu mrežu izvoznih ograničenja koja se prostirala po kontinentima, uz pritisak na saveznike od Holandije do Japana. U srcu ove strategije nalazila se jedna tehnologija koja se smatra "svetim gralom" industrije čipova – EUV, odnosno ekstremna ultraljubičasta litografija.

Ova tehnologija je ključna za "graviranje" najsitnijih i najmoćnijih kola na silicijumskim pločicama, omogućavajući proizvodnju čipova koji pokreću sve, od pametnih telefona do sistema veštačke inteligencije. Ključni igrač u ovoj priči je holandska kompanija ASML, jedini proizvođač EUV mašina na svetu. Svaka mašina košta preko 350 miliona dolara i predstavlja vrhunac decenijskog istraživanja.

Američke sankcije su efikasno sprečile ASML da prodaje ove mašine Kini. Posledično, kineski proizvođači poput kompanije SMIC ostali su zaglavljeni na starijoj, DUV (duboka ultraljubičasta) tehnologiji, čije fizičke granice se završavaju na 7-nanometarskom procesu. Zapadni analitičari su bili jednoglasni u proceni: bez pristupa EUV tehnologiji, Kini će trebati 10 do 15 godina da sustigne Zapad. Ambicije Kine u svetu čipova smatrane su mrtvim.

Kineski kontranapad: Od preživljavanja do dominacije

Umesto da se povuku pred zidom sankcija, Huawei i kineska država su "udvostručili uloge". Suočeni sa egzistencijalnom pretnjom, pokrenuli su inicijativu epskih razmera, ulažući milijarde dolara u istraživanje i razvoj sa jednim ciljem: izgradnja sopstvenog, nezavisnog ekosistema za proizvodnju poluprovodnika.

Ovo nije bio samo napor jedne kompanije, već koordinisana nacionalna misija koja je mobilisala resurse na nivou koji se retko viđa van ratnih napora. Univerziteti, privatne kompanije i državna preduzeća ujedinili su se u masovnom pohodu ka tehnološkoj nezavisnosti. Predsednik Si Đinping proglasio je samodovoljnost nacionalnom misijom, a Huawei je postao simbol tog otpora i odlučnosti.

Tehnološki proboji koji su smatrani nemogućim

Rezultati ovog nacionalnog napora sada postaju vidljivi i potresaju temelje globalne tehnološke scene. Tri ključna proboja ilustruju brzinu i obim kineskog napretka.

Domaća EUV mašina: Razbijanje monopola

Najšokantnija vest je potvrda da Huawei već testira sopstvenu EUV mašinu u svom postrojenju u Donguanu. Ova mašina se ne zasniva na kopiranju, već na drugačijem pristupu poznatom kao LDP (laser-induced discharge plasma). Kineska firma je još 2023. godine podnela patent za ovu tehnologiju, signalizirajući da se radi o sistematskom, dugoročnom naporu.

Za razliku od ASML-ove LPP (laser-produced plasma) tehnologije koja koristi skupe lasere za bombardovanje kapljica kalaja, Huawei-jev LDP pristup "ispari kalaj između elektroda, pogodi ga visokonaponskim pražnjenjem i pretvori u plazmu koja emituje EUV svetlost." Potencijalne prednosti su ogromne: Huawei-jeva mašina bi mogla biti jednostavnija, manja i značajno jeftinija od ASML-ovih modela. Vremenski okvir je zapanjujuće agresivan:

• Testiranje: Već u toku.
• Probna proizvodnja: Planirana za treći kvartal 2025.
• Masovna proizvodnja: Cilja se 2026. godina za 3-nanometarske čipove.

Ascend 910C: Izazov za Nvidijinu dominaciju u AI

U jeku globalne trke za dominaciju u veštačkoj inteligenciji, Huawei je predstavio Ascend 910C – AI čip čije performanse pariraju Nvidijinom vodećem H100 čipu. Ovo je postignuto inovacijom pod pritiskom: inženjeri su uspeli da integrišu dva čipa starije generacije u jedno pakovanje, efektivno duplirajući računarsku snagu i memorijski kapacitet.

Paul Triolo, partner u konsultantskoj kući Albright Stonebridge Group, izrazio je ono što su mnogi u industriji mislili: "Mnogi su smatrali da je ovo tehnički nemoguće pod trenutnim sankcijama." Čip se proizvodi u saradnji sa kompanijom SMIC na 7-nanometarskom procesu, dokazujući da domaća proizvodnja može dostići konkurentan nivo. Međutim, ostaje ključni izazov: trenutni prinos (yield) proizvodnje je samo oko 20%, što je daleko ispod 70% potrebnih za komercijalnu isplativost. Uprkos tome, Huawei cilja proizvodnju od 100.000 jedinica ove godine, šaljući jasnu poruku da je spreman da se takmiči.

Mate 70 Air: Inovacija koja zasenjuje Apple

Lansiranje telefona Huawei Mate 70 Air predstavlja direktan udar na Apple-ovu dominaciju na tržištu premium telefona, ne samo cenom već i strateškim inovacijama. Huawei je primenio dual-chip strategiju: model sa 16GB RAM-a koristi moćniji Kierin 9228 čip za zahtevne korisnike, dok model sa 12GB RAM-a koristi efikasniji Kierin 9020B čip za šire tržište. Zvanična prodaja počinje danas 11. novembra, kako bi se poklopila sa masivnim "Danom samaca", najvećim šoping festivalom u Kini.

Telefon radi na Harmony OS 5.1, Huaweijevom sopstvenom operativnom sistemu, čime se zaokružuje priča o potpunoj softverskoj i hardverskoj nezavisnosti od američke tehnologije.

Implikacije: Šta ovo znači za budućnost tehnologije?

Ovi događaji nisu samo impresivna tehnološka dostignuća; oni imaju duboke i dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i geopolitiku.

• Ekonomski potres: Ako Kina uspe da masovno proizvodi jeftinije EUV mašine, to bi moglo da sruši monopol ASML-a i poremeti celokupno tržište opreme za poluprovodnike vredno stotine milijardi dolara. Kompanije poput Nvidije već otvoreno upozoravaju investitore na napredak koji Huawei ostvaruje u oblasti AI čipova.
• Geopolitički preokret: Postavlja se pitanje da li su američke sankcije imale suprotan efekat. Umesto da osakate Kinu, čini se da su zapalile vatru inovacija i ubrzale njen put ka samodovoljnosti, stvarajući tehnološkog rivala koji je otporan na spoljne pritiske.
• Preostali izazovi za Kinu: Uprkos impresivnom napretku, put nije lak. Kina se i dalje suočava sa ogromnim izazovima u postizanju masovne proizvodnje sa visokim prinosima. Pored toga, nedostatak Google servisa na Huawei telefonima i dalje predstavlja značajnu prepreku na međunarodnim tržištima. Kako kažu analitičari, "Zapad se još ne trese, ali posmatra."

Zaključak: Igra se promenila

Proboji koje Huawei ostvaruje nisu glasine ili spekulacije. Oni su stvarni, potvrđeni i dešavaju se brže nego što je iko očekivao. Ovo nije priča o Davidu i Golijatu. Ovo je priča o Golijatu koji uči da uzvrati udarac praćkom koju je sam napravio.

Period do trećeg kvartala 2025. godine biće ključan i pokazaće da li je kineski tehnološki skok održiv na masovnom nivou. Međutim, jedna stvar je već sada sigurna: sankcije nisu zaustavile Kinu, već su je naterale da evoluira. Globalni tehnološki pejzaž se nepovratno promenio.