Tesla: Vizija budućnosti ili pokušaj spasavanja precenjenih akcija?

Tesla, kompanija koja je godinama bila sinonim za dominaciju na tržištu električnih vozila, danas se nalazi na prekretnici. Dok pritisak konkurencije raste, a prodajni rezultati stagniraju, Elon Musk usmerava fokus javnosti i resursa ka humanoidnim robotima Optimus. Postavlja se ključno pitanje: da li je ovaj zaokret ka robotici prirodna evolucija tehnološkog lidera ili očajnički pokušaj da se održi narativ o nezaustavljivom rastu u trenutku kada osnovni biznis posustaje? Kao analitičari, moramo dekonstruisati marketing i pogledati šta nam govore brojke.

Žrtvovanje klasika: Napuštanje Modela S i X u korist Optimusa

Nedavna odluka menadžmenta da obustavi proizvodne programe Modela S i Modela X u fabrici u Fremontu kako bi se oslobodio prostor za proizvodnju Optimus robota predstavlja radikalan i rizičan potez. Ovaj strateški zaokret dešava se u najnepovoljnijem trenutku: proizvodnja i isporuka vozila beleže pad već dve uzastopne godine.

Dok prodaja u Evropi kolabira, a domaći konkurenti poput GM-a i Forda ubrzano osvajaju tržišni udeo, Teslino napuštanje proverenih modela u korist neproverenog robotskog prototipa deluje kao „hvatanje za slamku“. Umesto da osveži ponudu kojom bi se suprotstavio konkurenciji, Tesla žrtvuje kapacitete za proizvodnju automobila zarad projekta koji još uvek ne donosi prihod.

Realnost autonomije: Tesla protiv Waymo-a

Teslin prelazak na robotiku direktno se oslanja na obećanja o autonomiji, ali tu nailazimo na najveći jaz između marketinga i stvarnosti. Dok konkurenti poput Waymo-a već operišu na Level 4 autonomiji, Teslina tehnologija je i dalje limitirana na Level 2.

Podsećanja radi, Musk je još 2019. godine obećao milion robotaksija na putevima do 2020. godine – obećanje koje je ostalo potpuno neispunjeno. Ono što posebno zabrinjava jeste Teslina kapitulacija pred tehnološkim rešenjima koja je ranije kritikovala. Iako Musk zagovara isključivo vizuelnu autonomiju, Teslin nedavni pilot program u Teksasu koristio je geofencing i ljudsku asistenciju – upravo one metode na kojima se temelji superiornost Waymo-a. Teslina tehnologija značajno zaostaje za liderima koji su već dokazali funkcionalnost u kontrolisanim zonama.

Mit o „korisnom“ radu Optimus robota

Uprkos impresivnim video snimcima na kojima Optimus rukuje jajima, realnost u fabrikama je znatno drugačija. Dosadašnje demonstracije su u velikoj meri bile potpomognute teleoperacijom (daljinskim upravljanjem od strane ljudi) ili su bile strogo skriptovane.

U januaru 2026. godine, Musk je bio primoran da prizna da roboti zapravo ne obavljaju nikakav značajan posao u proizvodnim pogonima, što je u direktnoj suprotnosti sa ranijim najavama o hiljadama funkcionalnih robota do 2025. godine.

„U ranoj smo fazi Optimusa... On je i dalje u fazi istraživanja i razvoja. Optimus je obavljao neke osnovne zadatke u fabrici, ali on nije u upotrebi u našim fabrikama na materijalan način.“

Matematika koja ne opravdava bilione

Trenutna tržišna kapitalizacija Tesle iznosi neverovatnih 1,62 biliona dolara. Da bi se opravdala ova vrednost, robotika bi morala da postane profitna mašina bez presedana. Međutim, podaci Morgan Stanley-a ukazuju na nelinearan jaz. Iako se predviđa da bi do 2050. godine tržište moglo vredeti 5 biliona dolara sa milijardu humanoidnih robota, važno je istaći da će 90% njih biti namenjeno isključivo industrijskoj i komercijalnoj upotrebi, sektorima gde Tesla tek treba da se dokaže.

Finansijska konstrukcija je posebno problematična:

• Trenutna cena robota je oko 200.000 dolara, a očekuje se da padne na 50.000 dolara tek 2050. godine.
• Čak i u nerealno optimističnom scenariju isporuke od milion robota u narednoj deceniji (što je ključni uslov za Muskov kompenzacioni paket od skoro 1 bilion dolara), godišnji prihod bi iznosio oko 20 milijardi dolara.
• Poređenja radi, Tesla je u 2025. godini ostvarila 94,83 milijarde dolara prihoda od svog osnovnog biznisa.

Čak i uz visoke marže, prihodi od robotike su zanemarljivi u odnosu na ono što tržište trenutno „uračunava“ u cenu akcije.

Zaključak: Vizija ili iluzija?

Tesla je danas jedna od najrizičnijih investicija na tržištu kapitala. Njena vrednost je potpuno odvojena od fundamentalnih finansijskih pokazatelja i počiva na veri u tehnološka čuda koja se konstantno odlažu. Transformacija fabrike u Fremontu iz proizvodnje automobila u fabriku robota više liči na kreiranje novog „hype-a“ kako bi se prikrila kriza u osnovnom poslovanju.

Investitori se moraju zapitati: Da li ulažete u tehnološku revoluciju ili u najskuplju marketinšku kampanju u istoriji Silicijumske doline, dizajniranu da opravda iracionalnu valuaciju i basnoslovne bonuse menadžmenta?

Izvor: Seeking Alpha