Pametno nebo: Kina seli veštačku inteligenciju u orbitu

Decenijama su sateliti funkcionisali isključivo kao „orbitalne oči“ – pasivni senzori koji prikupljaju nepregledne količine sirovih podataka i šalju ih na Zemlju. Međutim, ovaj model dostigao je svoju kritičnu tačku. Slanje terabajta informacija kroz uska grla komunikacionih kanala stvara ogromna kašnjenja, dok zemaljski data centri postaju preopterećeni procesiranjem „šuma“. Rešenje koje dolazi u obliku kineskog sazvežđa „Tri tela“ (Three-Body Computing Constellation) predstavlja radikalnu decentralizaciju inteligencije. Umesto da čekamo da podaci stignu do nas, mi selimo „mozak“ direktno u orbitu, pretvarajući vakuum svemira u najnapredniji procesorski centar.

Sazvežđe od 1.000 satelita: Infrastruktura budućnosti

Projekat koji je razvio Zhejiang Lab, u bliskoj saradnji sa međunarodnim partnerima, postavlja temelje za globalnu svemirsku računarsku mrežu. Vizija je jasna: flota od preko 1.000 satelita koja radi kao jedinstven, sinhronizovan superračunar.

• Lansiranje i testiranje: Prvih 12 satelita uspešno je postavljeno u orbitu u maju 2025. godine, čime je započela kampanja testiranja koja je trajala devet meseci.
• Međusatelitsko povezivanje: Ključni tehnološki proboj ostvaren je kroz crosslink networking (međusatelitsko povezivanje) testirano na šest letelica. Ovo omogućava satelitima da razmenjuju i rutiraju podatke u realnom vremenu, bez posredovanja zemaljskih stanica.
• Sirova snaga: Kada sistem dostigne puni kapacitet sa više od 1.000 jedinica, očekuje se ukupna procesorska snaga od neverovatnih 100 kvintiliona operacija u sekundi.

Gigantski AI modeli: Edge Computing na poslednjoj granici

Ono što sazvežđe „Tri tela“ čini revolucionarnim je implementacija deset AI modela direktno na hardveru u orbiti. Među njima se izdvajaju dva giganta:

1. Model za daljinsku detekciju (8 milijardi parametara).
2. Astronomski model za vremenske domene (8 milijardi parametara).

Sa stanovišta digitalnog futuriste, ovo je prekretnica za Edge Computing. Satelitski hardver je tradicionalno ograničen energetskom potrošnjom i termalnom regulacijom, zbog čega su u orbiti do sada radili samo minijaturni modeli. Pokretanje modela od 8 milijardi parametara hiljadama kilometara iznad Zemlje dokazuje da je orbitalna infrastruktura postala dovoljno zrela da podrži masivnu veštačku inteligenciju koja se ranije mogla naći isključivo u najmoćnijim zemaljskim data centrima.

Test iz stvarnog sveta: Identifikacija kroz snežnu zavesu

U novembru 2025. godine, sproveden je ključni test nad teritorijom severozapadne Kine. AI model za daljinsku detekciju dobio je zadatak da analizira test-područje od 189 kvadratnih kilometara.

Sposobnost sistema da pod ekstremnim vremenskim uslovima i kroz gust snežni pokrivač automatski identifikuje ključnu infrastrukturu, poput stadiona i mostova, demonstrira nivo orbitalne autonomije koji eliminiše potrebu za dugotrajnom ljudskom validacijom i naknadnom obradom na Zemlji.

Ova preciznost u realnom vremenu znači razliku između sati i sekundi u kritičnim situacijama, gde veštačka inteligencija „vidi“ ono što je ljudskom oku ili standardnim senzorima sakriveno.

Astrofizika u realnom vremenu: Detekcija kosmičkih kataklizmi

Sazvežđe „Tri tela“ ne transformiše samo naš pogled na Zemlju, već i naše razumevanje dubokog svemira. Dva satelita opremljena detektorima kosmičkih X-zraka rade u simbiozi sa onboard AI modelima specijalizovanim za eksplozije gama-zračenja (gamma-ray bursts).

Sistem je postigao stopu tačnosti od 99% u realnom vremenu. Umesto da šalje gigabajte neobrađenih signala na Zemlju radi analize, satelit vrši klasifikaciju događaja u orbiti i šalje samo finalnu, visokovrednu informaciju. Time se rešava komunikaciono usko grlo i omogućava astronomima da reaguju na najburnije događaje u univerzumu gotovo trenutno.

Budućnost procesiranja: Sateliti kao autonomni radnici

Istraživač Li Chao iz Zhejiang Lab-a vidi ovo kao uvertiru u eru u kojoj sateliti prestaju da budu samo relejne stanice. Arhitektura sazvežđa omogućava da se podaci procesiraju tamo gde su i nastali – u vakuumu svemira.

„Ovaj koncept računarskog sazvežđa vodi nas ka budućnosti u kojoj sateliti preuzimaju teret obrade podataka na sebe, omogućavajući nam primene koje su do juče bile nezamislive u istraživanju dubokog svemira, upravljanju pametnim gradovima i nadzoru prirodnih resursa,“ navodi Li Chao.

Ovakav pristup drastično smanjuje latenciju, omogućavajući da obrađene informacije stignu do krajnjih korisnika na Zemlji u deliću sekunde nakon što su podaci prikupljeni.

Zaključak: Nova era orbitalne inteligencije

Sazvežđe „Tri tela“ označava kraj ere Earth-centric (zemaljski fokusirane) obrade podataka i početak Space-centric (svemirski fokusirane) inteligencije. Ovo nije samo tehnološki napredak; to je evolucija koja će omogućiti autonomnu globalnu logistiku, instant reagovanje na prirodne katastrofe i upravljanje planetarnim resursima bez ljudskog posredovanja.

Dok inteligentne mašine iznad naših glava samostalno donose odluke i analiziraju svet kroz oblake i sneg, nameće se ključno pitanje: Koliko smo spremni za svet u kojem se najvažniji odgovori o našoj planeti više ne traže na njoj, već se donose „iznad oblaka“ u skoro realnom vremenu?

Izvor: spacedaily.com