OpenAI: Napredak veštačke inteligencije i preporuke za budućnost

Za mnoge od nas u polju, prolazak popularne koncepcije Tjuringovog testa bio je neobičan trenutak. Gledali smo kako svakodnevni život jednostavno nastavlja svojim tokom. Bio je to događaj o kojem se decenijama govorilo, koji je delovao nemoguće daleko, a onda odjednom blizu, da bi se na kraju našli sa druge strane. Dobili smo sjajne nove proizvode, ali svet se nije suštinski promenio, iako računari sada mogu da razgovaraju i razmišljaju o teškim problemima. Većina sveta i dalje posmatra veštačku inteligenciju kroz prizmu četbotova i boljeg pretraživanja interneta. Međutim, ogroman je jaz između ove percepcije i stvarnih, naprednih sposobnosti koje AI sistemi danas poseduju. Svrha ovog članka je da razmotri trenutni napredak, budući potencijal i ključne preporuke za odgovorno usmeravanje daljeg razvoja.

Podcenjena stvarnost napretka veštačke inteligencije

Danas imamo sisteme koji mogu da nadmaše najpametnije ljude u nekim od najizazovnijih intelektualnih takmičenja. Iako ovi sistemi i dalje imaju ozbiljne slabosti, njihova sposobnost rešavanja tako teških problema sugeriše da su bliži nivou istraživača veštačke inteligencije nego što se obično misli. Jaz između toga kako većina ljudi koristi AI i onoga za šta je AI trenutno sposoban je ogroman.

U poslednjih nekoliko godina, AI je prešao put od obavljanja zadataka koji čoveku oduzimaju sekunde do onih koji zahtevaju sate, posebno u domenu softverskog inženjeringa. Uskoro očekujemo sisteme koji mogu obavljati zadatke za koje su čoveku potrebni dani ili nedelje; još uvek ne znamo kako da razmišljamo o sistemima koji bi mogli da obavljaju zadatke za koje bi čoveku bili potrebni vekovi. Ovaj napredak je eksponencijalan. Istovremeno, cena po jedinici određenog nivoa inteligencije strmoglavo pada, sa procenjenim smanjenjem od 40x godišnje u poslednjih nekoliko godina.

Šta donosi bliska budućnost

Na osnovu trenutnog tempa istraživanja, naša predviđanja su sledeća (iako bismo, naravno, mogli da grešimo, ovo je ono na šta ukazuje napredak našeg istraživanja):

• 2026. godina: Očekujemo da će AI sistemi biti sposobni za vrlo mala otkrića.
• 2028. godina i kasnije: Prilično smo uvereni da ćemo imati sisteme sposobne za značajnija otkrića.

Uprkos ovom brzom i značajnom napretku u sposobnostima veštačke inteligencije, očekujemo da će se svakodnevni život i dalje činiti iznenađujuće konstantnim. Način na koji živimo ima veliku inerciju, čak i uz mnogo bolje alate. Ipak, verujemo da budućnost donosi nove i bolje načine za ispunjen život, dostupan većem broju ljudi. Iako će se priroda posla promeniti i ekonomska tranzicija može biti teška, u svetu široko rasprostranjenog obilja, životi ljudi mogu biti znatno bolji nego danas.

Obećanje opipljivih koristi

Demonstriranje opipljivih koristi pomaže u izgradnji zajedničke vizije sveta u kojem veštačka inteligencija može učiniti život boljim, a ne samo efikasnijim. Neki od ključnih primera konkretnih, pozitivnih uticaja uključuju:

• Pomoć ljudima u boljem razumevanju njihovog zdravlja.
• Ubrzanje napretka u poljima poput nauke o materijalima, razvoja lekova i klimatskog modeliranja.
• Proširenje pristupa personalizovanom obrazovanju za studente širom sveta.

Posvećenost bezbednosti i odgovornosti

Bezbednost shvatamo kao praksu omogućavanja pozitivnih uticaja veštačke inteligencije uz istovremeno ublažavanje negativnih. Iako su potencijalne koristi ogromne, rizike povezane sa superinteligentnim sistemima tretiramo kao potencijalno katastrofalne. Zbog toga je empirijsko proučavanje bezbednosti i poravnanja (alignment) od ključnog značaja za donošenje globalnih odluka, poput toga da li celo polje treba da uspori razvoj kako bi se ovi sistemi pažljivije proučili. Osnovni princip mora biti jasan: niko ne bi trebalo da primenjuje superinteligentne sisteme bez mogućnosti da ih robusno poravna i kontroliše, što zahteva dalji tehnički rad.

Naše preporuke za pozitivnu budućnost

Da bismo usmerili razvoj veštačke inteligencije ka pozitivnoj budućnosti, predlažemo pet ključnih pravaca delovanja.

Zajednički standardi i uvidi vodećih laboratorija

Vodeće laboratorije treba da uspostave zajedničke principe bezbednosti, dele rezultate istraživanja, uče o novim rizicima i rade na smanjenju dinamike trke u razvoju. Ovaj proces je sličan načinu na koji je društvo uspostavilo građevinske propise i standarde za zaštitu od požara, koji su spasili nebrojene živote.

Pristup javnom nadzoru i odgovornosti

Postoje dve škole mišljenja o veštačkoj inteligenciji. Prva je posmatra kao normalnu tehnologiju, gde će se društvo postepeno prilagođavati, a konvencionalni alati javne politike biti dovoljni. Ovaj pristup zahteva davanje prioriteta idejama kao što su podsticanje inovacija, zaštita privatnosti razgovora sa AI i odbrana od zloupotrebe kroz partnerstvo sa vladom.

Druga škola posmatra razvoj superinteligencije kao događaj bez presedana, koji zahteva inovativnije pristupe. U ovom slučaju, biće neophodna bliska saradnja sa izvršnom vlašću i srodnim agencijama više zemalja, posebno u oblastima kao što su ublažavanje primene AI u bioterorizmu i implikacije samopoboljšavajuće veštačke inteligencije.

U oba slučaja, apsolutni prioritet mora biti odgovornost prema javnim institucijama.

Izgradnja ekosistema otpornosti na AI

Bez obzira na scenario, neophodno je izgraditi ekosistem otpornosti na veštačku inteligenciju. Najbolja analogija je nastanak celokupnog polja sajber bezbednosti kao odgovor na pojavu interneta. Taj ekosistem — koji uključuje softver, protokole za enkripciju, standarde i timove za hitne intervencije — nije eliminisao rizik, ali ga je smanjio na prihvatljiv nivo. Nacionalne vlade imaju ključnu ulogu u podsticanju industrijske politike za stvaranje sličnog ekosistema za AI.

Kontinuirano izveštavanje i merenje uticaja

Razumevanje konkretnih uticaja AI na svet olakšava usmeravanje tehnologije ka pozitivnim ishodima. Predviđanje je teško; na primer, uticaj na tržište rada je bilo teško predvideti. Zbog toga je merenje onoga što se dešava u praksi verovatno mnogo informativnije i korisnije za donošenje odluka.

Gradnja u cilju osnaživanja pojedinca

Verujemo da odrasli treba da budu u mogućnosti da koriste AI pod sopstvenim uslovima, unutar širokih granica koje definiše društvo. Očekujemo da će pristup naprednoj veštačkoj inteligenciji postati osnovna komunalna usluga, uporediva sa pristupom struji, čistoj vodi ili hrani. Naš cilj treba da bude osnaživanje ljudi da ostvare svoje ciljeve.

Zaključak

Napredak veštačke inteligencije je brz i neumoljiv, a jaz između javne percepcije i stvarne moći ove tehnologije je ogroman. Suočavamo se sa budućnošću koja nosi obećanje neviđenog obilja, ali i značajne rizike. Pet predstavljenih preporuka — od zajedničkih standarda i javnog nadzora do izgradnje ekosistema otpornosti — nude putokaz za odgovorno upravljanje ovim razvojem. Naša kolektivna odgovornost nije samo da se nadamo pozitivnom ishodu, već da ga aktivno izgradimo kroz promišljeno i odgovorno usmeravanje ove transformativne tehnologije.

Izvor: OpenAI