Ilon Mask predviđa budućnost gde rad nije obavezan

Dok se svet brine da li će AI uzeti vaš posao, Ilon Mask postavlja mnogo radikalnije pitanje: šta ako posla uskoro uopšte ne bude? Njegovo predviđanje o budućnosti u kojoj rad više nije neophodnost, već stvar ličnog izbora, nije samo još jedna futuristička fantazija; ono postavlja temeljna pitanja o ekonomiji, politici i samom smislu ljudskog postojanja.

Svrha ovog teksta je da istraži pet najiznenađujućih i najprovokativnijih zaključaka koji proizlaze iz Maskove vizije. Analiziraćemo njegove smele tvrdnje, ali i predstaviti argumente ekonomskih stručnjaka koji nude trezveniji pogled na tehnološke, društvene i egzistencijalne izazove koji stoje pred nama.

Posao kao baštovanstvo: Radite ga samo ako želite

Osnovno Maskovo predviđanje je da će u narednih 10 do 20 godina posao postati potpuno opcionalan. On ovu budućnost poredi sa današnjom odlukom da li ćete uzgajati povrće u sopstvenoj bašti ili ga jednostavno kupiti u prodavnici. Uzgajanje povrća je znatno teže, ali neki ljudi to i dalje rade jer u tome pronalaze lično ispunjenje.

Prema Masku, na isti način će se posmatrati i rad. To će biti aktivnost kojom se bavite iz zadovoljstva, slično sportu ili igranju video-igara, a ne iz nužde da biste preživeli. Ova budućnost, kako on tvrdi, biće omogućena milionima robota u radnoj snazi, poput Teslinog "Optimusa", koji će pokrenuti talas neviđene produktivnosti.

Svet bez novca: Dobrodošli u eru "post-oskudice"

Logičan sledeći korak u Maskovoj viziji je svet u kojem novac gubi svoju svrhu. U ekonomiji u kojoj automatizacija eliminiše nestašicu dobara i usluga, tradicionalni finansijski sistemi postaju suvišni. Mask navodi da ne bi bilo "manjka dobara ili usluga".

Inspiraciju za ovu ideju crpi iz serijala naučnofantastičnih romana "Kultura" (The Culture) autora Iana M. Banksa, koji opisuju društvo "post-oskudice" sa superinteligentnom veštačkom inteligencijom i bez tradicionalnih poslova. Kako bi se takav svet održao, Mask predlaže sistem "univerzalnog visokog dohotka", mada nije ponudio konkretne detalje o tome kako bi on funkcionisao.

Vizija za 10 godina? Ekonomisti nisu ubeđeni

Mask smelo tvrdi da će se ova transformacija dogoditi u roku od 10 do 20 godina. Međutim, ekonomisti su skeptični – ne nužno po pitanju krajnjeg ishoda, već po pitanju tako kratkog vremenskog okvira.

Ioana Marinesku, ekonomistkinja i profesorka na Univerzitetu u Pensilvaniji, ističe dva ključna argumenta protiv Maskovog optimizma:

1. Robotika je "tvrdoglavo skupa" i suočava se sa "opadajućim prinosima", što otežava njeno brzo i masovno skaliranje. Za razliku od AI softvera čija cena opada, fizičke mašine ostaju veliki trošak.
2. Usvajanje veštačke inteligencije na širem tržištu rada odvija se sporije nego što se očekivalo. Izveštaj Yale Budget Lab-a pokazao je da od javnog lansiranja ChatGPT-a tržište rada nije doživelo "primetan poremećaj" usled AI automatizacije.

Najveća prepreka nije tehnologija, već politika i nejednakost

Čak i ako tehnologija postane dostupna, prelazak u svet bez posla suočava se sa ogromnom političkom preprekom. Semjuel Solomon, profesor ekonomije rada na Univerzitetu Templ, tvrdi da je pronalaženje političke volje za stvaranje inkluzivnih sistema, poput univerzalnog dohotka, možda i veći izazov od samog tehnološkog razvoja.

Trenutni trendovi idu u suprotnom smeru. Umesto smanjenja, era veštačke inteligencije produbljuje jaz nejednakosti. Ekonomista Torsten Slok ističe da su očekivanja zarade porasla za sedam najvećih tehnoloških kompanija ("Veličanstvenih sedam") zahvaljujući AI bumu, dok su za preostalih 493 kompanija u S&P indeksu revidirana naniže. Ovaj finansijski jaz je upravo ono na šta Solomon upozorava: bez svesne političke intervencije, tehnološki napredak preti da postane motor nejednakosti, a ne opšteg blagostanja. Solomon postavlja ključno pitanje: Da li će ovaj rast vođen veštačkom inteligencijom biti inkluzivan i doneti prosperitet svima, ili će samo dodatno obogatiti malobrojne?

Ako mašine rade sve, koji je smisao našeg života?

Najdublje pitanje koje Maskova vizija postavlja je egzistencijalne prirode. Naše društvo je strukturirano oko rada. Profesor Anton Korinek sa Univerziteta u Virdžiniji napominje da je posao primarni izvor smislenih međuljudskih odnosa za većinu ljudi, pozivajući se na čuvenu studiju sa Harvarda iz 1938. godine koja je pokazala da su kvalitetni odnosi ključ ljudske sreće. U budućnosti bez posla, generacije koje dolaze moraće da pronađu potpuno nove načine za uspostavljanje tih veza i pronalaženje svrhe.

Sam Mask je svestan ovog filozofskog problema. Njegov pogled na ulogu čovečanstva u takvom svetu je intrigantan:

"Pitanje će zaista biti pitanje smisla: Ako kompjuter i roboti mogu sve da urade bolje od vas, da li vaš život ima smisla? Mislim da možda i dalje postoji uloga za ljude u ovome – u tome što mi možemo dati smisao veštačkoj inteligenciji."

Utopijski san ili egzistencijalna kriza?

Vizija Ilona Maska predstavlja fascinantnu sliku tehnološki napredne utopije, oslobođene oskudice i prinudnog rada. Međutim, put do takve budućnosti popločan je ogromnim izazovima – od tvrdoglavo skupe tehnologije i sporog usvajanja, preko političkih prepreka i rastuće nejednakosti, do najdubljeg pitanja o tome gde ćemo kao vrsta pronaći smisao kada mašine preuzmu sav posao.

Na kraju, ostaje pitanje koje svako od nas može sebi da postavi: Da ne morate da radite da biste živeli, kako biste pronašli smisao u svom životu?

Izvor: FORTUNE