Ilon Mask: 100 gigavata solarne energije godišnje za AI iz orbite

Ilon Mask je najavio ambiciozan plan za lansiranje satelita koji bi prikupljali solarnu energiju direktno iz svemira, sa ciljem da se kroz niz orbitalnih satelita koje će lansirati SpaceX-ova Starship raketa obezbedi 100 gigavata godišnje. Za perspektivu, jedan gigavat odgovara snazi jedne velike nuklearne elektrane.

Solarna energija iz svemira kao "najjeftiniji" način napajanja AI-ja

Prema Maskovim rečima, sistem satelita sa solarnim panelima u orbiti predstavlja "najjeftiniji način" za napajanje i operativnost veštačke inteligencije na veoma velikoj skali. Princip je jednostavan: sunčeva svetlost u svemiru je jača jer nije filtrirana kroz Zemljinu atmosferu, a u orbiti solarne ploče mogu proizvoditi energiju 24 sata dnevno, bez uticaja oblaka ili noći.

Tehnički izazovi i prenos energije

Najveći izazov je prenos te energije nazad na Zemlju - Maskova vizija verovatno uključuje konverziju solarne energije u mikrotalasne ili laserske zrake koje bi se usmeravale ka prizemnim prijemnicima. Razvojni programi solar-baziranih sistema snage iz svemira imaju za cilj da uhvate solarnu energiju u orbiti i prenose je na prijemne stanice na Zemlji putem bežičnog prenosa energije, koristeći mikrotalase ili lasere.

Ambicije za budućnost: Od 100 GW do 100 TW

Projekat bi se oslanjao na buduće Starlink satelite, koji bi prema Maskovim rečima mogli napajati i data centre u orbiti, dok SpaceX preko Starship lansera planira da rasporedi flotu sposobnu da generiše do 100 gigavata godišnje u narednih četiri do pet godina - što je ekvivalent proizvodnje stotinak nuklearnih elektrana.

Mask već zamišlja sledeći korak: izgradnju lunarne baze opremljene fabrikom za proizvodnju i lansiranje još više satelita. Prema njegovim projekcijama, takva orbitalna mreža bi jednog dana mogla proizvoditi do 100 teravata energije godišnje.

Dodatna vizija: Kontrola klime kroz satelite

Mask je takođe predložio da bi velika konstelacija AI satelita napajanih solarnom energijom mogla sprečiti globalno zagrevanje praveći male prilagođavanja količine solarne energije koja doseže Zemlju. Sistem bi se oslanjao na reflektujuće ili zasenčujuće mehanizme - površine sposobne da se nagnu kako bi odbacile mali deo Sunčevih zraka.

Konceptualna osnova: Put ka Kardašev Tip II civilizaciji

Maskova ambicija odjekuje idejama iz fizike 1960-ih, posebno Dajson sferom - ogromnim oblakom satelita koji kruže oko zvezde kako bi zahvatili njenu energiju. Koncept je prvi predložio fizičar Frimen Dajson kao misaoni eksperiment o tome kako bi napredne civilizacije mogle same da se napajaju.

Mask je pozvao svoje sledbenike da "razmišljaju u terminima Kardašev II", referirajući se na Kardašev skalu, koju je 1964. godine predložio sovjetski astronom Nikolaj Kardašev, a koja meri civilizacije prema tome koliko energije mogu da koriste.

Kontroverze i izazovi

Postojeće studije o svemirskom geoinženjeringu upozoravaju da bi takvi projekti bili tehnološki monumentalni i ekonomski kolosalni. Za globalno funkcionisanje bile bi potrebne hiljade satelita i inicijalna investicija koja prevazilazi 100 milijardi dolara.

Naučnici upozoravaju da bi manipulacija solarnom radijacijom mogla promeniti regionalne klimatske obrasce, generirajući neravnomerno hlađenje, suše ili promene u monsunima. Korisnik Ram ben Ze'ev upozorio je da bi korišćenje konstelacije AI i solarnih satelita za ublažavanje globalnog zagrevanja kontrolom solarne radijacije nosilo ogromne rizike - čak i minimalna redukcija od 1-2% sunčeve svetlosti mogla bi poremetiti fotosintezu, poljoprivredu i ekosisteme, kao i promeniti obrasce padavina i temperature.

Pitanje "ko bi imao kontrolu nad tako moćnim sistemom" otvara geopolitičku Pandorinu kutiju.

Projekti koji su već u toku

Južna Koreja planira projekat od 120 GW svemirske solarne energije. Dva nacionalna instituta za istraživanje projektuju satelit sa solarnom energijom baziran u svemiru koji bi bio u stanju da isporuči oko 1 TWh električne energije godišnje, sa sistemom od 4.000 solarnih panela.

Do 2030. godine, China Academy of Space Technology takođe planira da lansira svog prvog demonstratora prenosa solarne energije, sa tri solarna panela i sistemima prenosa energije putem mikrotalasa i lasera.

Šira perspektiva

SpaceX CEO trenutno održava ogromnu konstelaciju od skoro 9.000 Starlink satelita u orbiti, što ga čini najvećim operaterom u niskoj Zemljinoj orbiti. Istraživački tim sa NTU Singapur nedavno je tvrdio da bi svemirski data centri mogli biti ostvareni korišćenjem postojeće infrastrukture za lansiranje i satelite, koristeći AI akceleratore za obradu sirovih podataka u orbiti.

Maskova vizija predstavlja kombinaciju rešavanja aktuelnih svetskih kriza - neodržive potražnje za energijom i rast globalnog zagrevanja - ali dolazi sa zapanjujućim tehničkim, ekološkim i etičkim implikacijama.