Google gradi AI centre u svemiru

Neverovatan napredak veštačke inteligencije (AI) dominira naslovima i menja svet pred našim očima. Međutim, iza impresivnih mogućnosti modela kao što je Gemini 3, koji je Google vratio u sam vrh AI trke, krije se jedan problem koji se često zanemaruje: ogromna i neprestano rastuća potrošnja električne energije koju AI zahteva. Svaki upit, svaka generisana slika i svaka linija koda koju AI napiše troši značajnu količinu energije, stvarajući ogroman pritisak na našu planetu.

Suočen sa ovim izazovom, Google predlaže radikalno, gotovo neverovatno rešenje u okviru svog novog projekta Project Suncatcher – izgradnju data centara u svemiru. Ideja je da se iskoristi najmoćniji izvor energije u našem sistemu: sunce. U ovom članku otkrivamo iznenađujuće aspekate ovog ambicioznog poduhvata koji bi mogao da preoblikuje budućnost tehnologije, ali koji sa sobom nosi i astronomske rizike.

Vremenski okvir je bliži nego što mislite

Iako ideja o data centrima koji kruže oko Zemlje zvuči kao nešto iz daleke budućnosti, Google ima konkretan i iznenađujuće brz plan. Ovo nije samo teorijski koncept, već projekat sa definisanim prvim koracima.

U partnerstvu sa kompanijom Planet, poznatoj po satelitskim snimcima, Google planira da lansira prve pilot satelite već početkom 2027. godine. Ovi sateliti će služiti za testiranje hardvera u Zemljinoj orbiti, čime će se postaviti temelji za buduću infrastrukturu. Direktor Sundar Pichai, u nedavnom intervjuu za Fox News, predviđa da će svemirski data centri postati standard u ne tako dalekoj budućnosti, navodeći da će postati "normalan način" za izgradnju u roku od otprilike jedne decenije.

Energetski problem na zemlji je ogroman

Da bismo razumeli zašto se Google okreće svemiru, moramo shvatiti razmere energetskog problema na Zemlji. Potražnja za računarskom snagom, koju pokreće AI, raste eksponencijalno, a sa njom i potrošnja električne energije.

Prema izveštaju američkog Ministarstva energetike iz decembra 2024. godine, situacija je alarmantna:

• Potrošnja data centara se utrostručila u poslednjih 10 godina.
• Predviđa se da bi se mogla ponovo udvostručiti ili utrostručiti do 2028. godine.
• Data centri su trošili preko 4% ukupne električne energije u SAD 2023. godine, a očekuje se da će taj udeo porasti na 12% do 2028.

Ni sam Google nije izuzetak. Prema poslednjem izveštaju o održivosti objavljenom u junu, kompanija je više nego udvostručila sopstvenu potrošnju električne energije za data centre u poslednjih pet godina, sa 14,4 miliona MWh u 2020. na 30,8 miliona MWh prošle godine. Sundar Pichai objašnjava viziju koja stoji iza svemirskog projekta:

"Jedan od naših ‘moonshot’ projekata je kako da jednog dana imamo data centre u svemiru kako bismo mogli bolje da iskoristimo energiju sunca koja je 100 biliona puta veća od sve energije koju proizvodimo na celoj Zemlji danas?"

U toku je nova "svemirska trka"

Google nije jedini igrač koji gleda ka zvezdama tražeći rešenje za energetsku efikasnost. Svedoci smo početka nove "svemirske trke za data centre", gde se tehnološki giganti i agilni startupi takmiče za dominaciju u orbiti.

Glavni konkurent je startup kompanija Starcloud, koju podržavaju moćni investitori poput Y Combinatora i Nvidie. Oni su već korak ispred, jer su poslali svoj prvi satelit opremljen AI tehnologijom u svemir. Direktor Starclouda, Philip Johnston, izneo je smelo predviđanje da će vanzemaljski data centri proizvoditi 10 puta niže emisije ugljenika u poređenju sa onima na Zemlji, čak i kada se uračunaju emisije nastale prilikom lansiranja.

Najveći rizik nije tehnologija, već novac

Iako je cena lansiranja satelita za testiranje značajno pala, što je ovu ideju učinilo ostvarivom, ukupni troškovi izgradnje potpunih solarnih data centara u svemiru i dalje su ogromna nepoznanica. Finansijski rizik je možda veći od tehnološkog.

Da bismo stavili stvari u perspektivu, izveštaj kompanije McKinsey predviđa da će ulaganja u zemaljske data centre dostići više od 5 biliona dolara do 2030. godine. Dok Google već ulaže desetine milijardi u zemaljsku infrastrukturu, poput najavljenog projekta od 40 milijardi dolara u Teksasu, troškovi svemirskog poduhvata ostaju potpuna nepoznanica. Istovremeno, postoji stalna opasnost od "AI balona" – prevelikog investiranja podstaknutog trenutnim entuzijazmom, što bi moglo dovesti do toga da trka za svemirskim data centrima postane opasna i preskupa avantura. McKinsey izveštaj sažima dilemu:

"Ulozi su visoki. Prekomerno ulaganje u infrastrukturu data centara rizikuje stvaranje neiskorišćene imovine, dok nedovoljno ulaganje znači zaostajanje za konkurencijom."

Ekološka presuda još uvek nije donesena

Iako je cilj korišćenja čiste solarne energije u svemiru pohvalan, ekološke brige nisu u potpunosti otklonjene. Dugoročna održivost ovog poduhvata ostaje pod znakom pitanja.

Google ulaže napore da smanji svoj uticaj na Zemlji – kompanija je smanjila emisije iz svojih data centara za 12% u 2024. godini, uprkos rastu poslovanja. Međutim, organizacije poput Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu upozoravaju na šire posledice ekspanzije AI infrastrukture. Još uvek ne znamo sve dugoročne efekte. Golestan Radwan iz UN-a, u izjavi od prošle godine, ističe potrebu za oprezom:

"Još uvek mnogo toga ne znamo o uticaju veštačke inteligencije na životnu sredinu, ali neki od podataka koje imamo su zabrinjavajući. Moramo se uveriti da je neto efekat AI na planetu pozitivan pre nego što primenimo tehnologiju u velikom obimu."

Briljantan skok ili astronomska kocka?

Guglov plan da izgradi data centre u svemiru predstavlja futurističko i smelo rešenje za veoma stvaran problem ogromne potrošnje energije. Potencijalne koristi su ogromne – gotovo neograničena čista energija koja bi mogla da pokreće sledeću fazu tehnološke revolucije. Međutim, ovaj projekat je istovremeno opterećen ogromnim finansijskim rizicima, neizvesnim ekološkim posledicama i intenzivnom konkurencijom. Ostaje ključno pitanje: Da li svedočimo sledećem velikom tehnološkom skoku za čovečanstvo, ili opasnoj kocki astronomskih razmera?

Izvor: Fortune