Da li veštačka inteligencija jeste ili nije inteligencija?

Nedavno sam se par puta sreo sa izjavama da veštačka inteligencija uopšte nije inteligencija. Moje mišljenje je da AI jeste inteligencija, ali veštačka, ne ljudska. Da bi čak bilo opravdano je zvati neljudskom inteligencijom. Zabunu prvi što ljudi mešaju svest i kretivanost sa inteligencijom i zbog toga smatraju da AI nije inteligencija jer nema svest i ljudsku kreativnost.

Pod intelignecijom bilo ljudkom ili mašinskokm treba da smatramo samo sposobnost povezivanja informacija i na osnovu uočenih veza dobijanje rešenja. Što je inteligencija veća ona će pronalaziti očigledna rešenja koja nisu mogli da nađu manje inteligentni sistemi bilo ljudski ili mašinski. Da bismo bolje razumeli inteligenciju treba da uočimo da je ona hladna, bez emocija, logična. I ne treba je mešati sa pameću, mudrošću, iskustvom.

🤔 Argumenti za: AI jeste inteligencija

Da vidimo šta kaže naučna zajdenica. Argumenti da je AI oblik inteligencije je to što može da uradi sledeće:

• Rešavanje problema: AI sistemi (poput Gemini, ChatGPT, ili AlphaGo) mogu da rešavaju složene probleme, donose odluke i postižu ciljeve (pisanje koda, prevođenje jezika, pobeda u strateškim igrama) na način koji bi kod čoveka nazvali inteligentnim.
• Učenje i adaptacija: Ovi sistemi uče iz podataka (Machine Learning) i poboljšavaju svoj učinak bez eksplicitnog programiranja za svaki pojedinačni zadatak. To je ključna karakteristika inteligencije.
• Obrada prirodnog jezika (NLP): AI može da razume, generiše i komunicira ljudskim jezikom na način koji je često nerazlučiv od ljudske interakcije (Turingov test).

💡 Suštinska teza: Ako nešto deluje inteligentno, ponaša se inteligentno i postiže inteligentne rezultate, onda je to, po funkcionalnoj definiciji, oblik inteligencije.

🧠 Argumenti protiv: AI nije inteligencija (u ljudskom smislu)

Kritičari obično prave jasnu razliku između AI i ljudske, ili svesne, inteligencije:

• Nedostatak svesti (Consciousness): AI sistemi nemaju svest, osećanja, samorefleksiju, lična iskustva, namere ili razumevanje. Oni su simulacija inteligencije.
• Simulacija nasuprot razumevanju: AI obrađuje obrasce (patterns) u ogromnim količinama podataka. Kada AI generiše rečenicu, kritičari tvrde da ona ne razume šta ta rečenica znači na način na koji je razume čovek. Ovo je argument "Kineske sobe" (John Searle).
• Zavisnost od podataka: AI je fundamentalno zavisna od podataka na kojima je trenirana. Ne može da kreira istinsku novu ideju, niti da se nosi sa situacijama za koje nije imala prethodnu obuku na način na koji bi to uradila ljudska intuicija ili kreativnost.

💡 Suštinska teza: Prava inteligencija zahteva svest i subjektivno razumevanje. AI je samo napredni algoritam; ona nema um.

Možemo da zaključimo da postoje dva tipa inteligencije

Konsenzus u naučnoj zajednici često ide ka zaključku da postoje dve kategorije:

1. Funkcionalna/Operativna Inteligencija (Veštačka Inteligencija): Sposobnost obavljanja zadataka, učenja, rešavanja problema i postizanja ciljeva. U ovom smislu, AI JESTE inteligencija.
2. Svesna/Generalna Inteligencija (Ljudska Inteligencija): Sposobnost razmišljanja, svesti, posedovanja osećanja, namera i razumevanja sveta. U ovom smislu, AI JOŠ UVEK NIJE inteligencija.

Dok ne dođemo do Opšte Veštačke Inteligencije (AGI), koja bi posedovala svest, ova debata će ostati otvorena.