Da li je ovo čovek ili mašina?

Na AI Day događaju održanom 6. novembra 2025. godine, granica između biološkog i mehaničkog postala je neobično tanka, gotovo nevidljiva. Dok je humanoidni robot koračao binom uz fluidne, prirodne pokrete i držanje koje je savršeno simuliralo ljudsku fiziku, publika je ostala u kolektivnoj neverici. Napetost je bila tolika da je kompanija morala da "otkopča" konstrukciju robota kako bi dokazala da se unutra ne krije ljudski operater. Ovo nije bio samo marketinški spektakl, već trenutak u kojem je Xpeng agresivno diktirao novi tempo trke za digitalnu transformaciju fizičkog prostora.

Razbijanje „laboratorijskog prokletstva“ automobilskim standardima

Dok većina humanoidnih robota današnjice ostaje zarobljena u statusu skupih laboratorijskih eksperimenata – previše krhkih za stvarni svet i previše komplikovanih za skalu – Xpeng je napravio strateški zaokret. Kompletiranje ET1 prototipa, razvijenog po rigoroznim standardima automobilske industrije, predstavlja prekretnicu. Primena procesa masovne proizvodnje, kontrole kvaliteta i robusnosti materijala koji se koriste u proizvodnji automobila, direktno rešava problem skalabilnosti.

"Moje kolege su me prošetale i razgovarali smo o tome ceo dan — to je ključni korak ka masovnoj proizvodnji humanoidnih robota visokog nivoa ove godine," izjavio je He Xiaopeng, predsednik i izvršni direktor kompanije.

Ovaj korak u 2025. godini služi kao tehnološki temelj za ono što sledi: transformaciju humanoidne robotike iz kurioziteta u industrijsku neminovnost.

Hiper-realizam i bionička preciznost šake

Novi model Iron, koji predstavlja evoluciju prve generacije prikazane krajem 2024. godine, donosi bioničku strukturu koja više ne imitira čoveka samo vizuelno, već i funkcionalno. Sa visinom od 178 cm i težinom od 70 kg, Iron poseduje humanoidnu kičmu i bioničke mišiće zaštićene fleksibilnom kožom.

Međutim, prava revolucija leži u 22 stepena slobode pokreta u robotskim šakama. Kao analitičari, ovo ne posmatramo samo kao broj; to je razlika između "hvataljke" i "korisnika alata". Ovakva motorika omogućava robotu da obavlja kompleksne, delikatne zadatke koji su decenijama smatrani isključivim domenom ljudske spretnosti, čineći Iron spremnim za interakciju u nepredvidivim ljudskim okruženjima.

Turing AI „mozak“ i energetska nezavisnost

Ispod površine nalazi se hardverska snaga koja nadmašuje mnoga autonomna vozila. Iron pokreću tri interna Turing AI čipa koji isporučuju zastrašujućih 2250 TOPS (tera operacija u sekundi) procesorske snage. Da bismo razumeli razmeru: ovo je inteligencija sposobna da u realnom vremenu obrađuje drugu generaciju VLA (Vision-Language-Action) modela, omogućavajući robotu da istovremeno vodi prirodnu konverzaciju i donosi odluke o kretanju u kompleksnom prostoru.

Dodatni tehnološki trijumf je implementacija "all-solid-state" baterija (baterije u čvrstom stanju).

1. Gustoća energije: Omogućava robotu da izdrži pune smene rada bez potrebe za glomaznim eksternim baterijama.
2. Apsolutna bezbednost: Solid-state tehnologija drastično smanjuje rizik od pregrevanja, što je imperativ za mašinu koja treba da deli životni i radni prostor sa ljudima.

Put ka tržišnoj dominaciji od 2026. godine

Xpeng ne nudi daleku viziju, već konkretan industrijski plan. Cilj je jasan: postizanje pune masovne proizvodnje do kraja 2026. godine. Čak je i Elon Musk prepoznao ovaj zamah, ističući da će upravo Tesla i kineske kompanije poput Xpenga biti ti koji će definisati globalno tržište humanoidne robotike.

Prioriteti za Iron robota su precizno mapirani:

• Komercijalni uslužni sektor: Prva linija fronta gde će roboti preuzeti uloge koje zahtevaju visok nivo interakcije.
• Bespogovorna integracija: Dizajniran da se "neprimetno integriše u različite industrije baš kao čovek", bez potrebe za redizajnom radnog mesta.
• Multitasking u realnom svetu: Fokus na zadatke koji kombinuju fizički rad sa kognitivnom obradom podataka.

Zaključak: Pogled u 2026.

Ono što je do juče bilo domen naučne fantastike, Xpeng Iron transformiše u industrijsku realnost pred našim očima. Sa snagom Turing čipova, stabilnošću solid-state baterija i preciznošću automobilskih standarda, humanoidni roboti prestaju da budu futurističko obećanje i postaju realni ekonomski akteri.

Dok posmatramo kako se granica između mašine i operatera briše, ostaje nam samo jedno provokativno pitanje: Da li smo zaista spremni da nam sledeću kafu u restoranu ili podršku u kancelariji pruži robot koji se kreće prirodnije od nas samih?

Izvor: cnevpost.com