Budućnost IT tržišta: Gde je Srbija dok nestaje programiranja koje poznajemo

Godinama smo živeli u uverenju da je IT sektor nepresušni izvor blagostanja, gde je bilo dovoljno naučiti sintaksu modernog frejmivorka da biste rezervisali mesto u "ekonomskom raju". "Zlatne godine" (2000–2023) razmazile su tržište, stvarajući iluziju da će potražnja za bilo kakvim kodom zauvek rasti, a plate pratiti taj nerealan tempo.

Danas, dok čitamo o masovnim otpuštanjima i praznim inboxima na LinkedInu, anksioznost postaje opipljiva. Pitanje koje svi postavljaju — "Da li je programiranje puklo?" — zapravo krije dublji strah od gubitka statusa. Istina je surovija: nije puklo programiranje, već balon u kojem je osrednjost bila debelo plaćena.

Ulazimo u period trežnjenja. Gledajući iz perspektive trendova koji će definisati 2026. godinu, jasno je da se ne suočavamo sa prolaznom krizom, već sa tektonskim poremećajem koji će izbrisati IT industriju kakvu smo poznavali.

IT industrija kakvu poznajemo je stvar prošlosti

Era u kojoj se razvoj softvera fokusirao isključivo na naplatu radnih sati i "štancovanje" Cloud rešenja je nepovratno završena. Kako primećuju analitičari na domaćim forumima, fokus se pomera sa pisanja koda na optimizaciju infrastrukture i pružanje visoko specijalizovanih usluga koje donose direktnu vrednost krajnjem korisniku.

Klijenti više ne žele da plaćaju proces; oni žele rešenje koje eliminiše trošak. Cilj moderne industrije nije više "imati tim programera", već potpuno eliminisati ili drastično umanjiti trošak razvoja, implementacije i instalacije rešenja kroz automatizaciju i AI.

"IT industrija kakvu smo poznavali... je gotova. Trend je neumoljiv. Težnja je da se potpuno eliminiše ili značajno umanji trošak razvoja, implementacije i instalacije rešenja. Uske specijalizacije tipa backend dev, frontend dev, test eng... sve se to lagano gasi." — Yellow-Tiget-413

Povratak "univerzalnog vojnika": Domensko znanje ispred koda

Vraćamo se u eru sličnu onoj od 70-ih do 90-ih godina, kada IT stručnjak nije bio samo neko ko kuca komande, već inženjer sa dubokim razumevanjem biznisa. Danas, biti isključivo "Frontend Developer" ili "Scrum Master" nije više prednost, već ozbiljan profesionalni rizik (liability). AI modeli ove zadatke obavljaju brže, a organizacioni standardi poput Agile-a se optimizuju do neprepoznatljivosti.

Pravu vrednost donosi "univerzalni vojnik" — stručnjak koji kombinuje tehničku pismenost sa domenskom ekspertizom u energetici, bezbednosti ili finansijama. AI alati postaju napredne igračke koje, u rukama nekoga ko razume širu sliku poslovanja, donose rezultate za koje su ranije bili potrebni čitavi timovi. Bez domenskog znanja, programer je samo skupa zamena za algoritam.

Sito i rešeto: Kraj ere "kursadžija" i marketinških trikova

Tržište je ušlo u fazu "sita i rešeta". Godine hiper-produkcije kadra, gde su diplome sa sumnjivih institucija poput FTN Čačak (koji, kako kažu insajderi, štampa kadar koji jedva barata engleskim) i tromesečni kursevi bili ulaznica za visoke plate, ostavile su nas sa hiljadama "preskupih, a tehnički loših" developera.

Danas svedočimo i marketinškom očaju kompanija. Primeri poput HOOLOOVOO koji se promovišu kao "AI-native" jer su kupili ChatGPT pretplatu, izazivaju podsmeh u zajednici. To je samo pokušaj zadržavanja relevancije u svetu gde se pravi inženjeri odvajaju od onih koji su tu ušli samo zbog novca. Za one koji ne prođu ovo rešeto, realnost je surova: povratak zanatima, gde se "keramičari" pominju ne više kao šala, već kao stabilnija alternativa za one koji nikada nisu savladali osnove zanata.

"Ostali su oni koji vrede, kursadžije prve počišćene. Nije opala potražnja već smo postali preskupi, a mnogo tehnički lošiji nego pre 10 godina." — bn911

AI paradoks: Zašto su nam sada potrebni filozofi?

Najveći paradoks tehnološke revolucije je to što će u svetu apsolutne automatizacije matematička logika postati komunalna usluga — dostupna svima i svuda. Ono što će postati deficitarno je sposobnost oblikovanja "društvenog ugovora" i etičkih okvira unutar kojih AI funkcioniše.

Inženjeri više neće biti dovoljni. Za novu arhitekturu društva biće presudna humanistička znanja. Sposobnost definisanja pravila, razumevanja društvenih implikacija koda i vođenja civilizacijskog dijaloga postaće vrhunski tehnički zahtev.

"Neće biti dovoljni inženjeri s matematičkom logikom. Za novu arhitekturu društva bit će presudna društveno humanistička područja i zanimanja, ljudi koji će biti sposobni oblikovati novi društveni ugovor."

Regionalni šah: Srbija protiv Indije i Južne Amerike

Domaći IT sektor, primarno izgrađen na outsourcing modelu, gubi cenovnu bitku. Ekonomska matematika je neumoljiva: klijent na timu od 10 ljudi u Indiji ili Južnoj Americi štedi preko 15.000 evra mesečno, a dobija sličnu vrednost.

Iako Indija pati od nedostatka "srednje klase" programera — gde su developeri ili ekstremno loši (njih je 995 na 1000) ili vrhunski (tih 5 na 1000) — globalnim kompanijama je lakše da igraju taj loto nego da plaćaju srpskog seniora 2000 evra plus ogromne dažbine državi. Otkazi u Srbiji nisu primarno krivica AI-ja, već posledica naše nekonkurentnosti na globalnoj mapi. Postali smo preskupi za nivo usluge koji nudimo, dok nemamo sopstvene proizvode koji bi tu cenu opravdali.

Zaključak: Nova era prilagođavanja

Razumem strah koji osećate. Seniorima koji su deceniju proveli u nišama koje polako odumiru, poput čistog Scrum-a ili manuelnog testiranja, budućnost deluje mračno. Ali ovo nije kraj, već poziv na evoluciju. Put napred ne vodi kroz još jedan frejmvork, već kroz duboko razumevanje industrije u kojoj radite.

Postanite inženjeri koji rešavaju probleme, a ne kucači koda. Opstaće oni koji AI vide kao alat, a ne kao pretnju, i koji su spremni na "personalni rast" koji podrazumeva učenje biznisa, etike i komunikacije podjednako kao i algoritama.

Da li ste vi inženjer koji rešava probleme ili samo kuca kod koji AI već zna napamet?

Izvor: Reddit