AI agenati odloženi za 2026. godinu

Opšte uzbuđenje je bilo gotovo opipljivo. Stručnjaci i lideri industrije su proglasili 2025. godinu „godinom AI agenata”, obećavajući revoluciju u načinu na koji radimo i drastično povećanje produktivnosti. Očekivali smo eru autonomnih asistenata koji preuzimaju složene zadatke, oslobađajući ljudski potencijal za kreativnost i strategiju. Međutim, ta revolucija je odložena, ne i otkazana. Prema novom izveštaju o tehnološkim trendovima konsultantske kuće Deloitte, talas usvajanja AI agenata je iznenađujuće splasnuo. Šta su stvarni uzroci ovog zastoja i koje lekcije možemo naučiti iz njega?

Brojke otkrivaju da je revolucija na čekanju

Uprkos velikim ulaganjima i ogromnoj medijskoj pažnji, podaci iz Deloitte-ove studije „Emerging Technology Trends” za 2025. godinu otkrivaju zapanjujuće sporu stopu usvajanja AI agenata. Slika je daleko od narativa o neizbežnoj i brzoj transformaciji.

Podaci pokazuju da je većina organizacija još uvek daleko od stvarne primene:

• 42% organizacija i dalje razvija svoju stratešku mapu puta, dok zabrinjavajućih 35% nema nikakvu strategiju.
• 30% kompanija istražuje opcije, a 38% trenutno pilotira rešenja.
• Samo 14% ima rešenja spremna za implementaciju, ali broj onih koji ih aktivno koriste u produkciji je još manji – svega 11%.

Ove brojke jasno pokazuju da je put od ideje do stvarne primene mnogo duži i složeniji nego što se predviđalo. Jaz između entuzijazma i realnosti nije posledica tehnoloških nedostataka, već sistemske nespremnosti.

Problem nije u AI, već u „tokovima” – nasleđeni sistemi su kočnica

Suprotno očekivanjima, problem ne leži u sposobnostima same AI tehnologije. Glavni krivac za sporu implementaciju je hronično nedovoljno ulaganje u temeljnu infrastrukturu na kojoj mnoge kompanije posluju. Izveštaj identifikuje tri ključne prepreke:

• Nasleđeni sistemi: Stariji poslovni sistemi za upravljanje porudžbinama, cenama ili ljudskim resursima nisu dizajnirani za interakciju sa autonomnim AI agentima. Oni postaju uska grla koja sprečavaju agente da efikasno pristupaju podacima i izvršavaju zadatke.
• Arhitektura podataka: Podaci u mnogim organizacijama nisu strukturirani na način koji AI agenti mogu lako da pretraže i iskoriste. Deloitteova anketa otkriva da 48% organizacija navodi pretraživost podataka kao ključni izazov, dok 47% ukazuje na problem njihove ponovne upotrebljivosti.
• Nedostatak upravljanja: Tradicionalni IT nadzor nije adekvatan za upravljanje autonomnim sistemima koji donose sopstvene odluke. Potrebni su novi mehanizmi kontrole kako se, prema rečima Bila Brigsa, tehničkog direktora u Deloitteu, „merač ne bi oteo kontroli, slično onome što smo videli u ranim danima usvajanja klauda”.

Brigs naglašava da je rešenje u investiranju u temelje poslovanja:

„Morate imati investicije u vaše osnovne sisteme, poslovni softver, nasleđene sisteme, SAS, da biste imali usluge koje možete da konzumirate i da biste zaista mogli da obavite bilo kakav posao, jer, na kraju krajeva, oni [AI agenti] i dalje pozivaju iste sisteme za porudžbine, sisteme za cene, finansijske sisteme, HR sisteme iza scene, a većina organizacija nije uložila dovoljno da bi imala 'higijenu' potrebnu da bi ti sistemi bili spremni za učešće.”

Ljudski faktor – druga strana medalje nedovoljnog ulaganja

Najveće iznenađenje leži u drastičnoj nesrazmeri ulaganja koja otkriva drugu stranu problema: čak 93% troškova za AI odlazi na samu tehnologiju, dok se svega 7% ulaže u promenu organizacione kulture, obuku zaposlenih i učenje. Ovo nije odvojen problem, već direktna posledica istog kratkovidog pristupa koji zanemaruje temelje.

Izveštaj ističe da najuspešnije kompanije ne pokušavaju samo da „dodaju agente na postojeće radne tokove”. Umesto toga, one fundamentalno „redizajniraju procese”. Ovaj redizajn nije samo pitanje efikasnosti; to je direktno rešenje za „uska grla” koja stvaraju nasleđeni sistemi, omogućavajući jedinstvenim sposobnostima AI – poput obrade ogromnog broja zadataka bez pauze – da dođu do izražaja.

Zanemarivanje obuke i prilagođavanja zaposlenih je, prema Brigsu, „priča stara kao vreme” i ponavljajući obrazac u svim velikim tehnološkim transformacijama. On oštro upozorava da je upravo to „deo gde će skoro sve propasti”.

Ovaj zastoj otvara i ključna pitanja o budućnosti rada. Microsoftov godišnji izveštaj „Work Trend Index” za 2025. godinu istražuje koncept „Frontier Firm” – organizacija u kojima ljudi i AI agenti rade u tandemu. Ovo nameće potrebu za potpuno novim pristupom. Kako Brigs kaže: „Moramo preispitati većinu naših HR procesa u svetu u kojem će ljudi sve više raditi sa algoritmima, agentima i robotima.”

Nije pitanje „da li”, već „kako”

Neuspeh masovnog usvajanja AI agenata u 2025. godini nije priča o neuspehu tehnologije, već o nedostatku pripreme. Kompanije su nedovoljno ulagale u svoje temelje: nasleđene sisteme, arhitekturu podataka i, što je najvažnije, svoje ljude. Revolucija je odložena, ali njen dolazak je neizbežan. Dok gledamo u budućnost, pravo pitanje nije „Kada će AI agenti postati dovoljno pametni?”, već „Kada ćemo mi biti spremni za njih?”

Izvor: zdnet.com