U svetu softverskog inženjeringa trenutno vlada prava šizofrenija, a nivo toksičnosti na forumima podseća na najgore dane „tabs vs. spaces“ rata. Dok nam tech evanđelisti prodaju maglu o kraju programiranja, a cinici sve otpisuju kao običnu sprdnju, mi arhitekte pokušavamo da shvatimo gde je nestao razum. Istina je, kao i obično, dosadna: AI nije magija, ali nije ni bezazlena igračka. Centralno pitanje nije da li će nas LLM (Large Language Model) zameniti, već zašto uporno odbijamo da priznamo gde leži pravi koren problema. Spoiler alert: i dalje je na onom famoznom mestu – između stolice i ekrana.