Ovaj tekst daje analizu multi-agentnih sistema, sa posebnim fokusom na "orkestratorsku arhitekturu", kako je predstavljeno u izvoru. Osnovni princip ove arhitekture je korišćenje centralnog AI agenta, nazvanog "orkestrator", čija je jedina svrha da razume nameru korisnika i delegira zadatke mreži specijalizovanih pod-agenata. Svaki pod-agent je dizajniran da obavlja specifičnu funkciju, kao što je slanje imejlova, upravljanje kalendarom ili kreiranje sadržaja.
Gde god da se okrenemo, timovi se utrkuju da isporuče funkcije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, od solo osnivača koji prave četbotove do velikih kompanija koje automatizuju radne tokove. Zamah je ogroman, a veliki igrači (OpenAI, Google i Meta) ulažu milijarde u nove modele, stvarajući utisak da je za inovaciju potreban neograničen kapital.
Graf baze podataka predstavljaju moćan alat za modelovanje i upravljanje podacima koji su po prirodi međusobno povezani. Za razliku od tradicionalnih relacionih baza podataka koje skladište podatke u tabelama, graf baze koriste strukture grafova sa čvorovima, relacijama i svojstvima za reprezentaciju i skladištenje podataka.
Zamislite da imate asistenta koji na svako pitanje daje brz odgovor – ali ponekad jednostavno izmisli informacije kada nije siguran. Upravo to je bio problem sa kojim su se suočavali AI sistemi: davali su samouverene odgovore koji su zvučali uverljivo, ali nisu uvek bili tačni. Ove netačnosti naučnici nazivaju "halucinacijama" veštačke inteligencije.
Usred sve glasnijih diskusija i neizvesnosti o tome kako će veštačka inteligencija (AI) preoblikovati razvoj softvera, lako je izgubiti se u spekulacijama. Međutim, ponekad najjasniji uvidi dolaze od onih koji su decenijama u samom srcu industrije. Jedan od njih je Keith Ballinger, potpredsednik i generalni menadžer za Google Developer Experiences, veteran čija karijera prati samu evoluciju modernog developmenta. Svoju karijeru je brusio u Microsoftu radeći na C# i .NET-u u njihovim ranim danima, vodio je timove u GitHubu u jeku open-source revolucije, a sada u Googleu oblikuje budućnost developerskog iskustva sa AI. U ovom članku delimo njegove najupečatljivije i najiznenađujuće lekcije o tome kako efikasno raditi sa AI u programiranju, a koje otkrivaju da su najbolje metode ...
Veštačka inteligencija (AI) istovremeno izaziva ogromno uzbuđenje i duboku anksioznost. Dok jedni vide budućnost neograničenih mogućnosti i napretka, drugi se plaše masovnog gubitka poslova i društvenih potresa. U moru različitih mišljenja, glasovi onih koji su stvorili ovu tehnologiju odjekuju najsnažnije.
Kompanija Cursor je predstavila verziju 2.0 svog integrisanog razvojnog okruženja (IDE), donoseći dve ključne inovacije: sopstveni model za kodiranje pod nazivom "Composer" i novi višeagentski interfejs. Composer se promoviše kao "frontier model" koji je, prema tvrdnjama kompanije, četiri puta brži od modela slične inteligencije, stavljajući naglasak na brzinu izvršavanja zadataka. Interni benčmark testovi pokazuju da, iako Composer zaostaje u inteligenciji za apsolutno najboljim modelima na tržištu, nadmašuje ih drastično u brzini (mereno u tokenima po sekundi).
Ovaj tekst analizira spajking neuronske mreže (SNN) kao revolucionarnu tehnologiju za obradu senzorskih podataka, predstavljajući fundamentalnu promenu u odnosu na tradicionalne pristupe veštačkoj inteligenciji. Konvencionalne AI mreže, koje koriste "brute force" metodologiju, neefikasne su za obradu senzorskih podataka jer zahtevaju konstantan protok informacija, ogromnu računarsku snagu i pristup cloudu. Posledice toga su visoka potrošnja energije, veliki troškovi i ugrožena privatnost korisnika.
Parametar kod velikih jezičkih modela (LLM) je jedna od ključnih komponenti koja kontroliše rad i ponašanje modela. Veliki jezički modeli su napredne neuronske mreže sa milijardama parametara – numeričkih vrednosti (težina i pristrasnosti) naučenih tokom procesa obuke na ogromnim količinama tekstualnih podataka. Ti parametri omogućavaju modelu da prepozna složene obrasce u jeziku i da generiše koherentan, smislen tekst.
Kada koristite AI alate poput ChatGPT-a, Gemini-ja ili Claude-a, verovatno ste primetili da ponekad dobijate veoma precizne i fokusirane odgovore, dok su drugi put rezultati kreativniji i neočekivaniji. Iza ove razlike često stoji jedan ključni parametar: temperatura.
Integracija humanoidnih robota u proizvodni sektor predstavlja ključni odgovor na rastući globalni nedostatak radne snage, koji preti da ugrozi ekonomski rast i napore za revitalizaciju industrije. Projekcije tržišta predviđaju eksponencijalni rast, sa procenama koje dostižu i do 66 milijardi dolara do 2032. godine, što je podstaknuto hitnom potrebom da se popuni očekivani manjak od skoro 100 miliona radnika na globalnom nivou do 2030. godine. Iako su fabrike prirodno okruženje za ovu tehnologiju zbog postojeće automatizacije, široko usvajanje je trenutno usporeno zbog dva ključna faktora: visoke cene od oko 50.000 dolara po jedinici i inherentne averzije prema riziku u proizvodnom okruženju gde greške mogu dovesti do ozbiljne štete. Prelomna tačka se očekuje kada cena rob...
U prethodnoj vesti smo pisali o modelu minimax-m2:cloud.
MiniMax M2 je visokoefikasan veliki jezički model (LLM) specifično dizajniran za kodiranje i agentske radne tokove. Prema benčmarcima koje je sproveo Artificial Analysis, model pokazuje izuzetno konkurentnu opštu inteligenciju u oblastima matematike, nauke, praćenja instrukcija, kodiranja i upotrebe agentskih alata, pri čemu ga njegov kompozitni rezultat rangira kao prvi open-source model na globalnom nivou.
Do sada je kreiranje AI aplikacija bio proces rezervisan za one sa dubokim tehničkim znanjem, zahtevajući poznavanje različitih API-ja i SDK-ova. Google sada fundamentalno menja ovu paradigmu sa novim pristupom unutar Google AI Studija – "vibe kodiranjem". Umesto tehničke implementacije, fokus se prebacuje na čistu kreativnu nameru. U nastavku analiziramo četiri ključna stuba ove tehnologije koja je čine istinskim pomakom napred.
DeepSeek je predstavio revolucionarni rad i model pod nazivom DeepSeek OCR, koji uvodi novu metodu za kompresiju teksta predstavljanjem istog u formi slike. Ova tehnologija, nazvana "optička kompresija kroz vizuelne tokene", postiže impresivnu stopu kompresije od 10x, uz zadržavanje 97% tačnosti pri dekodiranju. Ključna inovacija leži u rešavanju jednog od najvećih ograničenja savremenih jezičkih modela (LLM): uskog grla kontekstnog prozora, gde se računarski troškovi eksponencijalno (kvadratno) povećavaju sa svakim dodatnim tokenom.
IBM je objavio četiri nova open-source AI modela, nazvana Granite 4.0 Nano, koji predstavljaju strateški pomak sa fokusa na ogromne modele ka manjim, visoko efikasnim alternativama. Ovi modeli, sa rasponom od 350 miliona do 1.5 milijardi parametara, dizajnirani su za lokalno izvršavanje na potrošačkom hardveru poput laptopova i edge uređaja, čak i unutar veb pregledača, čime se eliminiše zavisnost od cloud infrastrukture. Objavljeni pod permisivnom Apache 2.0 licencom, modeli su dostupni za komercijalnu upotrebu i sertifikovani su prema ISO 42001 standardu za odgovoran razvoj veštačke inteligencije. Uprkos svojoj veličini, Granite Nano modeli pokazuju izuzetne performanse na benčmarcima, nadmašujući veće konkurente u svojoj klasi u zadacima kao što su praćenje instrukcij...
Zašto bi veštačka inteligencija mogla biti 'ultimativni' tehnološki balon? Od virusnog uspeha ChatGPT-a krajem 2022. godine, koji je naterao svaku kompaniju u blizini Silicijumske doline (i mnoge van nje) da se okrene veštačkoj inteligenciji, osećaj da se balon naduvava postao je sveprisutan. Naslovi o tome pojavili su se već u maju 2023. godine, a do danas je to postalo opšteprihvaćeno mišljenje. Finansijski analitičari, nezavisne istraživačke firme, tehnološki skeptici, pa čak i sami direktori AI kompanija se slažu: suočavamo se sa nekom vrstom AI balona.
Uobičajena je pretpostavka da su moćni AI alati za generisanje koda skupi i rezervisani samo za one sa dubokim džepom. Mnogi programeri još uvek nisu zakoračili u svet AI asistiranog kodiranja, verujući da je ulazna barijera previsoka.
Danas 30.10.2025. na Sajmu knjiga su tri tribine posvećene veštačkoj inteligenciji:
Na Sajmu knjiga u Boegradu, 30.11.2025. na inspirativnoj i interaktivnoj tribini pod naslovom „Veštačka inteligencija ovde i sada: mogu li mašine da tuguju“ govorile su prof. dr Divna Vuksanović i Milica Rakonjac.
