Veštačka inteligencija (AI) sve dublje prodire u različite sfere društva, a najnovija studija objavljena u renomiranom hrišćanskom listu "Christian Post" otkriva iznenađujuću adaptaciju ove tehnologije unutar protestantskih verskih zajednica. Prema podacima studije, većina pastora sada aktivno koristi AI alate za pripremu svojih propovedi.

Zamislite da je oktobar 2025. U laboratoriji u Kanadi, jedno vlakno, tanje od ljudske dlake, podiže objekat 2.000 puta teži od sebe. U Džordžiji, robotsko oko se fokusira na dlaku na nozi mrava, bez ikakvog izvora napajanja. U Kini, humanoidni robot, jeftiniji od vašeg pametnog telefona, trepće sa uznemirujućim realizmom. I skoro niko van ovih laboratorija ne zna da se ovo dešava.

U epicentru tehnološke revolucije, veštačka inteligencija (AI) nastavlja da dominira naslovnicama i privlači ogromne investicije. Prema detaljnoj analizi uglednog finansijskog portala The Motley Fool, postoji jasan obrazac u investicionim strategijama svetskih milijardera, koji aktivno kupuju akcije određenih kompanija iz AI sektora.

Ovde sumiramo ključne teze i argumente iznete u diskusiji sa Garvom Surijem i Džejom MekKlilendom, autorima knjige „Emergentni um: Kako inteligencija nastaje kod ljudi i mašina“. Centralna ideja je da um nije monolitni entitet, već izranjajući fenomen koji proizlazi iz interakcija milijardi jednostavnih procesorskih jedinica – neurona. Ovaj pristup, zasnovan na neuronskim mrežama, nudi mehanistički okvir za razumevanje složenih kognitivnih funkcija kao što su percepcija, pamćenje, donošenje odluka i svest, bez pribegavanja mističnim objašnjenjima.

Veštačka inteligencija je revolucionarno izmenila brojne industrije, a u medicini se posebno ističe njen uticaj na radiologiju. Dok je radiologija bila među prvim medicinskim oblastima koja je sa entuzijazmom prihvatila AI tehnologije, prepoznajući njihov ogroman potencijal za poboljšanje dijagnostike i efikasnosti, suočava se sa neočekivanim izazovom: tehnologija napreduje brže nego što struka može da je prati i integriše.

Veštačka inteligencija je prešla put od periferne inovacije do centralne arhitekture moderne industrijske transformacije. Ono što je započelo kao eksperimentisanje sa automatizacijom radnih tokova i prediktivnom analizom, evoluiralo je u strateški temelj na kojem se grade softver, procesi donošenja odluka i stvaranje vrednosti. Naredna decenija neće biti definisana digitalnom, već AI transformacijom, gde sistemi samostalno uče, prilagođavaju se i generišu uvide. Kompanije koje ne uspeju da re-arhitektiraju svoje operativne modele, tehnološke stekove i ekosisteme talenata oko AI rizikuju da zaostanu, jer inteligencija postaje novi izvor konkurentske prednosti.

Ovo je humoristična ilustracija kako izgleda moderna digitalna infrastruktura, prikazana kao klimava kula sastavljena od milijardu zavisnosti i tehnologija koje jedva stoje zajedno.

Pedstavljamo detaljan proces za kreiranje dugih video sadržaja korišćenjem isključivo besplatnih i neograničenih AI alata. Glavni cilj je demonstrirati jednu od "najmoćnijih i najprofitabilnijih metoda za kreiranje sadržaja na tržištu trenutno", primenljivu za YouTube, trejlere za projekte i druge svrhe. Pristup je dizajniran tako da automatizuje skoro ceo proces, omogućavajući korisnicima bez značajnih resursa da proizvode visokokvalitetne video snimke.

Dva kvadriliona. Toliko je istovremenih kalkulacija bilo potrebno za ono što se nedavno dogodilo u Nemačkoj. Ovaj događaj predstavlja najveću revoluciju u računarstvu od nastanka interneta, a dogodio se toliko tiho da je većina ljudi propustila vest. Svedoci smo proboja koji je upravo probio fiziku kakvu poznajemo.

Antropic, kompanija iza popularnog AI asistenta Claude, razgovara o jednom od najvećih berzanskih listanja u istoriji tehnološke industrije.

Guverner Floride, Ron DeSantis, najavio je predlog za usvajanje 'Povelje o pravima građana' za veštačku inteligenciju (AI), s ciljem da se uspostavi jasan okvir za interakciju AI sistema sa javnošću i zaštitu individualnih prava u digitalnom dobu.

Era jednostavnih, konverzacijskih četbotova možda se bliži kraju. Na svojoj godišnjoj re:Invent konferenciji, Amazon Web Services (AWS) je najavio veliku promenu u svetu poslovne veštačke inteligencije uvođenjem "Frontier AI Agenata". Ovi novi agenti opisani su kao "korak napred" u odnosu na svoje prethodnike, sposobni da rade autonomno satima, pa čak i danima, bez ljudske intervencije.

Odbor regenta Univerziteta Viskonsin (UW Board of Regents) zvanično je odobrio predlog UW–Medisona za osnivanje novog Fakulteta za računarstvo i veštačku inteligenciju (College of Computing and Artificial Intelligence). Ova odluka predstavlja značajan korak napred za jednu od vodećih akademskih institucija, pozicionirajući je u sam vrh inovacija u brzorastućim oblastima tehnologije.

Kombinacija AI alata Nano Banana Pro (NBP) za precizno kreiranje slika i Google VEO 3.1 (V3.1) za video animaciju otključava napredne kinematografske mogućnosti, opisane kao "God Mode" za AI filmsko stvaralaštvo. Ovaj pristup omogućava produkciju kompleksnih vizuelnih efekata, kao što su detaljni vremenski ubrzani snimci (time-lapses), dinamička zumiranja i promene perspektive, kao i suptilne tehnike promene fokusa i osvetljenja, koje bi tradicionalnim metodama bile izuzetno skupe i vremenski zahtevne. Osnovni tok rada podrazumeva kreiranje početnog i završnog kadra u NBP, koji se zatim koriste u V3.1 za generisanje fluidne animacije između ta dva stanja. Platforma Love Art dodatno proširuje ove mogućnosti integrišući NBP sa drugim vodećim AI modelima na jedinstvenom "beskona...

U eri u kojoj veštačka inteligencija (AI) preuzima sve više tehničkih zadataka, CEO Majkrosofta, Satija Nadela, tvrdi da su ljudske veštine, pre svega emocionalna inteligencija (EQ), empatija i socijalna inteligencija, postale presudne za uspeh na radnom mestu, naročito za lidere. Nadela naglašava da sam kvocijent inteligencije (IQ) više nije dovoljan, ističući da je IQ bez EQ-a "samo traćenje IQ-a". Njegova filozofija liderstva, zasnovana na "mentalitetu rasta", transformisala je kulturu Majkrosofta iz "sveznalica" u "one koji uče", što je doprinelo značajnom rastu kompanije i tržišnoj kapitalizaciji od 3,7 biliona dolara. U svetu koji se brzo menja pod uticajem AI, sposobnost za saradnju i empatija se redefinišu kao ključne poslovne sposobnosti, a ne kao sporedne "meke ...

Trka za najmoćniji model veštačke inteligencije dostigla je novi intenzitet nedavnim objavljivanjem Guglovog Gemini 3 i snažnog izazivača iz Kine, DeepSeekovog V3.2-Speciale.

Neverovatan napredak veštačke inteligencije (AI) dominira naslovima i menja svet pred našim očima. Međutim, iza impresivnih mogućnosti modela kao što je Gemini 3, koji je Google vratio u sam vrh AI trke, krije se jedan problem koji se često zanemaruje: ogromna i neprestano rastuća potrošnja električne energije koju AI zahteva. Svaki upit, svaka generisana slika i svaka linija koda koju AI napiše troši značajnu količinu energije, stvarajući ogroman pritisak na našu planetu.

Startup OpenAGI, koji je osnovao istraživač sa MIT-a, predstavio je svoj autonomni AI agent po imenu Lux, tvrdeći da je superiorniji u kontroli desktop računara od sistema koje su razvili OpenAI i Anthropic. Ova tvrdnja je potkrepljena postizanjem uspešnosti od 83,6% na rigoroznom merilu Online-Mind2Web, što značajno nadmašuje rezultate komercijalnih konkurenata koji su se pokazali previše optimističnim. Ključna prednost modela leži u njegovoj metodologiji obuke nazvanoj "Agentic Active Pre-training", gde se agent uči da generiše akcije na osnovu snimaka ekrana i sekvenci, za razliku od konvencionalnog treninga modela na jezičkim korpusima. Za razliku od većine postojećih agenata koji su ograničeni na pretraživače, Lux ima sposobnost navigacije i kontrole aplikacija na ...