U značajnom koraku ka povećanju bezbednosti softvera, OpenAI je najavio Aardvark, agenta za bezbednosna istraživanja pokretanog njihovim najnovijim modelom, GPT-5. Aardvark je dizajniran da automatski detektuje i zakrpi bezbednosne ranjivosti u softveru, što je kritično i izazovno područje u svetu tehnologije [1].

Meta je predstavila WorldGen, novi sistem generativne veštačke inteligencije (AI) koji menja način na koji se kreiraju 3D svetovi. Umesto da stvara samo statične slike, WorldGen je dizajniran da generiše potpuno interaktivne i prohodne 3D svetove iz jednostavnog tekstualnog opisa, i to za samo pet minuta.

U svetu gde je vizuelizacija ključna za brzo razumevanje, NotebookLM donosi moćnu funkciju koja iskreno transformiše način na koji obrađujete informacije: Infografike.

Ovaj tekst pruža detaljnu analizu tri napredne i neočekivane primene Guglovog alata NotebookLM, zasnovane na članku Matthewa Maya objavljenom u KDnuggets 20. novembra 2025. godine. Ključni zaključak je da se NotebookLM može koristiti kao mnogo više od alata za osnovno sumiranje, generisanje čestih pitanja (FAQ) ili kreiranje vodiča za učenje. Njegova prava snaga se otkriva kada se tretira kao "fleksibilan sloj za izdvajanje strukture, mapiranje znanja i transformaciju gustog materijala u nešto upotrebljivo".

Šef Microsoft AI, Mustafa Suleyman, smatra da je "neverovatno" (mindblowing) što javnost nije više impresionirana generativnom veštačkom inteligencijom. "Bože, ima toliko cinika!", napisao je nedavno, poredeći današnje AI alate sa svojim iskustvom igranja "Zmijice na Nokia telefonu". Njemu je neshvatljivo da ljudi nisu oduševljeni što možemo da vodimo tečan razgovor sa "super pametnom" veštačkom inteligencijom.

U svetu veštačke inteligencije (AI) ne prestaju da se nižu vesti o vrtoglavim finansijskim uspesima. Najnovija priča dolazi iz Silicijumske doline, gde je startap Cursor, kompanija koja stoji iza popularnog alata za AI programiranje, dostigao neverovatnu vrednost od 29,3 milijarde dolara nakon poslednje runde finansiranja.

U trci za stvaranjem Opšte Veštačke Inteligencije (AGI), naučnici sve više inspiraciju pronalaze u najsavršenijem računaru koji postoji – ljudskom mozgu. Najnoviji rezultat tog pristupa je nova arhitektura velikih jezičkih modela (LLM) nazvana "Dragon Hatchling" (Zmajevo mladunče), ili skraćeno BDH (Baby Dragon Hatchling).

Već smo pisali o Gemini 3 OVDE. Gugl je svoj najinteligentniji i najmoćniji model veštačke inteligencije do sada, nazvao značajnim korakom ka Opštoj Veštačkoj Inteligenciji (AGI). Novi model, posebno Gemini 3 Pro i još napredniji režim Gemini 3 Deep Think, postavlja nove industrijske standarde za rezonovanje, multimodalno razumevanje i agentne sposobnosti [1].

U velikom razvoju koji dovodi u pitanje preovlađujuću filozofiju "što veće, to bolje" u veštačkoj inteligenciji, istraživač iz Samsung AI Lab (SAIL) Montréal predstavio je novi model koji postiže vrhunske rezultate u složenim zadacima rasuđivanja sa delićem veličine vodećih velikih jezičkih modela (LLM).

Evropska komisija je predložila značajno odlaganje pune primene svog ključnog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act), pomerajući rok za odredbe koje se tiču AI sistema visokog rizika sa avgusta 2026. na decembar 2027. godine. Ovaj potez, deo plana "Digitalni Omnibus" za pojednostavljenje digitalnih propisa, ima za cilj da kompanijama i državama članicama pruži više vremena za prilagođavanje složenim novim pravilima.

Šef Alfabeta, matične kompanije Gugla, Sundar Pichai, izdao je upozorenje u vezi sa masivnim investicionim bumom u sektoru veštačke inteligencije, vrednim bilion (hiljadu milijardi) dolara. U razgovoru za BBC, Pichai je istakao da, iako je rast "izuzetan trenutak", on sadrži i "elemente iracionalnosti".

Da li ste se ikada zapitali kako bi računar mogao da izvrši zadatak koji zvuči jednostavno, a zapravo je neverovatno kompleksan? Na primer, kako bi mogao da pronađe i označi "svaki crveni kačket" u dugačkom video snimku, a ne samo onaj jedan na koji ste kliknuli? Ovo više nije samo teorijsko pitanje.

Pre samo dve godine, industrija je bila preplavljena hajpom. Vektorske baze podataka su predstavljane kao sledeća velika stvar – neophodan sloj infrastrukture za eru generativne veštačke inteligencije. Milijarde dolara su se slivale, developeri su žurili da integrišu "embeddinge" u svoje sisteme, a analitičari su bez daha pratili runde finansiranja za Pinecone, Weaviate, Chroma i desetak drugih.

Ovaj tekst je nastavak teksta ☞ Da li veštačka inteligencija jeste ili nije inteligencija?. Kineska soba (The Chinese Room) je jedan od najuticajnijih i najkontroverznijih misaonih eksperimenata u filozofiji veštačke inteligencije, koji je 1980. godine predložio filozof John Searle.

Zapanjujuća ulaganja u veštačku inteligenciju nastavljaju da dominiraju finansijskim naslovima, a startup Elona Muska, xAI, navodno je u poodmaklim pregovorima da obezbedi masivnih 15 milijardi dolara novog finansiranja. Ova najnovija runda bi podigla procenjenu vrednost kompanije na 230 milijardi dolara, naglašavajući intenzivan protok kapitala u domen generativne veštačke inteligencije.

Svet veštačke inteligencije brzo se kreće izvan jednostavnih četbotova i velikih jezičkih modela (LLM). Sledeći veliki skok je pojava agentskog AI (Agentic AI), nove klase autonomnih sistema dizajniranih da obavljaju složene zadatke u više koraka uz minimalnu ljudsku intervenciju. Ova promena je spremna da fundamentalno izmeni način na koji komuniciramo sa tehnologijom, prelazeći sa davanja jedne komande na delegiranje celih projekata.

Moć generisanja videa iz teksta sada je u rukama miliona, jer je OpenAI nedavno lansirao svoju dugo očekivanu Sora aplikaciju za Android uređaje [1]. Nakon početnog izdanja na iOS-u, proširenje na Android označava značajnu prekretnicu, čineći mogućnost kreiranja zadivljujućih, realističnih video klipova iz jednostavnih tekstualnih upita dostupnijom nego ikada ranije.

U istorijskom trenutku za polje veštačke inteligencije, Nobelova nagrada za hemiju za 2024. godinu dodeljena je Demisu Hasabisu (Demis Hassabis) i Džonu Džamperu (John Jumper) iz Google DeepMind-a za njihov revolucionarni rad na sistemu AlphaFold. Ovaj sistem veštačke inteligencije je rešio 50 godina star izazov predviđanja trodimenzionalne strukture proteina.

Brzo širenje veštačke inteligencije, posebno velikih modela koji pokreću alate poput ChatGPT-a i generatora slika, stvara masivnu, skrivenu potražnju za resursima: električnom energijom i vodom. Data centri u kojima se nalaze moćni kompjuterski čipovi potrebni za AI troše energiju po neviđenoj stopi, što dovodi do viših računa za struju za širu javnost i izaziva ozbiljnu zabrinutost za životnu sredinu.

У Дому омладине Београда одржан је дискусиони панел „Употреба вештачке интелигенције у мисији Цркве – где су црвене линије?“, у организацији Мисионарског одељења АЕМ.