Naučna fantastika je često zasnovana na opasnostima superinteligentne veštačke inteligencije (AI) – sistema koji prevazilazi najbolje ljudske sposobnosti u gotovo svim kognitivnim domenima. Iako su današnji vodeći AI modeli, poput onih koji pišu i rafiniraju sopstveni softver, daleko od superinteligencije, postavlja se pitanje da li to samousavršavanje može prerasti u pravu superinteligenciju.

„Waiting Room“ je nadrealna psihološka drama smeštena u beskonačni prostor nalik čekaonici. Callum Vane i Bernie Dubois zaglavljeni su u ciklusu beskrajnog čekanja, paralisani efektom uloženog troška i udobnošću inercije. U svetu definisanom ceduljama, brojačima i pravilima, moraju da odluče da li su dovoljno hrabri da jednostavno prođu kroz otključana vrata i krenu u život koji žele da žive.

Generativna veštačka inteligencija (AI) je u rekordnom roku prešla put od tehnološke zanimljivosti do sveprisutne sile koja iz temelja menja kreativne profesije. Ono što je do juče bio predmet naučne fantastike, danas je alat koji se koristi u agencijama, studijima i frilens projektima širom sveta. Ali šta se dešava kada algoritam počne da piše pesme, slika portrete i režira reklame? Ko pobeđuje, a ko gubi?

Oblast veštačke inteligencije (AI) doživljava neviđenu ekspanziju, ali sa rastom dolazi i zabrinjavajući problem: poplava ogromnog broja nekvalitetnih istraživačkih radova. U akademskim krugovima, ovaj fenomen je poznat kao "slop problem" ili problem "đubreta". Ovaj trend izaziva ozbiljnu zabrinutost među stručnjacima, koji upozoravaju da pritisak da se objavljuje što više, umesto da se fokusira na kvalitet, ugrožava sam temelj naučnog napretka u ovoj ključnoj disciplini.

Google Colab (pun naziv Google Colaboratory) je moćan alat baziran na klaudu koji omogućava pojedincima i timovima da pišu, izvršavaju i dele Python kod direktno iz svog veb pregledača. Ovaj alat je posebno popularan u oblastima mašinskog učenja, analize podataka i naučnog računarstva [1, 2].

Svi smo svesni postojanja sajber pretnji; termini poput hakovanja i fišinga postali su deo naše svakodnevice. Međutim, stvarna situacija, posebno za zemlje na geopolitičkim raskrsnicama kao što je Grčka, daleko je intenzivnija nego što većina nas može i da zamisli. Ovo nije priča o izolovanim incidentima, već o konstantnom, nevidljivom sukobu.

Da li se na tržištu formira balon veštačke inteligencije (AI)? Ovo pitanje sve više brine investitore, a među njima je i Majkl Bari, menadžer hedž fonda poznat po tome što je predvideo krah tržišta nekretnina tokom Velike recesije. Zabrinutost podstiču i izuzetno visoke valuacije pojedinih tehnoloških kompanija. S druge strane, lider u proizvodnji AI čipova, Nvidia, upravo je objavila poslovne rezultate koji su nadmašili očekivanja i predstavila optimistične prognoze prihoda, šaljući potpuno suprotan signal.

Kako zaista merimo „inteligenciju“ kod sistema veštačke inteligencije (AI)? Iako najnoviji AI modeli postižu izvanredne rezultate na standardizovanim testovima, poput pravosudnog ispita, to ne znači nužno da će biti efikasni u rešavanju problema u stvarnom svetu. Melanie Mitchell, profesorka na institutu Santa Fe i jedan od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti, tvrdi da su nam potrebni fundamentalno bolji načini za testiranje veštačke inteligencije. Ovaj članak istražuje njenu ideju o primeni rigoroznih metoda iz razvojne i komparativne psihologije za dublju i precizniju procenu kognitivnih sposobnosti mašina.

Veštačka inteligencija (AI) sve dublje prodire u različite sfere društva, a najnovija studija objavljena u renomiranom hrišćanskom listu "Christian Post" otkriva iznenađujuću adaptaciju ove tehnologije unutar protestantskih verskih zajednica. Prema podacima studije, većina pastora sada aktivno koristi AI alate za pripremu svojih propovedi.

Zamislite da je oktobar 2025. U laboratoriji u Kanadi, jedno vlakno, tanje od ljudske dlake, podiže objekat 2.000 puta teži od sebe. U Džordžiji, robotsko oko se fokusira na dlaku na nozi mrava, bez ikakvog izvora napajanja. U Kini, humanoidni robot, jeftiniji od vašeg pametnog telefona, trepće sa uznemirujućim realizmom. I skoro niko van ovih laboratorija ne zna da se ovo dešava.

U epicentru tehnološke revolucije, veštačka inteligencija (AI) nastavlja da dominira naslovnicama i privlači ogromne investicije. Prema detaljnoj analizi uglednog finansijskog portala The Motley Fool, postoji jasan obrazac u investicionim strategijama svetskih milijardera, koji aktivno kupuju akcije određenih kompanija iz AI sektora.

Ovde sumiramo ključne teze i argumente iznete u diskusiji sa Garvom Surijem i Džejom MekKlilendom, autorima knjige „Emergentni um: Kako inteligencija nastaje kod ljudi i mašina“. Centralna ideja je da um nije monolitni entitet, već izranjajući fenomen koji proizlazi iz interakcija milijardi jednostavnih procesorskih jedinica – neurona. Ovaj pristup, zasnovan na neuronskim mrežama, nudi mehanistički okvir za razumevanje složenih kognitivnih funkcija kao što su percepcija, pamćenje, donošenje odluka i svest, bez pribegavanja mističnim objašnjenjima.

Veštačka inteligencija je revolucionarno izmenila brojne industrije, a u medicini se posebno ističe njen uticaj na radiologiju. Dok je radiologija bila među prvim medicinskim oblastima koja je sa entuzijazmom prihvatila AI tehnologije, prepoznajući njihov ogroman potencijal za poboljšanje dijagnostike i efikasnosti, suočava se sa neočekivanim izazovom: tehnologija napreduje brže nego što struka može da je prati i integriše.

Veštačka inteligencija je prešla put od periferne inovacije do centralne arhitekture moderne industrijske transformacije. Ono što je započelo kao eksperimentisanje sa automatizacijom radnih tokova i prediktivnom analizom, evoluiralo je u strateški temelj na kojem se grade softver, procesi donošenja odluka i stvaranje vrednosti. Naredna decenija neće biti definisana digitalnom, već AI transformacijom, gde sistemi samostalno uče, prilagođavaju se i generišu uvide. Kompanije koje ne uspeju da re-arhitektiraju svoje operativne modele, tehnološke stekove i ekosisteme talenata oko AI rizikuju da zaostanu, jer inteligencija postaje novi izvor konkurentske prednosti.

Ovo je humoristična ilustracija kako izgleda moderna digitalna infrastruktura, prikazana kao klimava kula sastavljena od milijardu zavisnosti i tehnologija koje jedva stoje zajedno.

Pedstavljamo detaljan proces za kreiranje dugih video sadržaja korišćenjem isključivo besplatnih i neograničenih AI alata. Glavni cilj je demonstrirati jednu od "najmoćnijih i najprofitabilnijih metoda za kreiranje sadržaja na tržištu trenutno", primenljivu za YouTube, trejlere za projekte i druge svrhe. Pristup je dizajniran tako da automatizuje skoro ceo proces, omogućavajući korisnicima bez značajnih resursa da proizvode visokokvalitetne video snimke.

Dva kvadriliona. Toliko je istovremenih kalkulacija bilo potrebno za ono što se nedavno dogodilo u Nemačkoj. Ovaj događaj predstavlja najveću revoluciju u računarstvu od nastanka interneta, a dogodio se toliko tiho da je većina ljudi propustila vest. Svedoci smo proboja koji je upravo probio fiziku kakvu poznajemo.

Antropic, kompanija iza popularnog AI asistenta Claude, razgovara o jednom od najvećih berzanskih listanja u istoriji tehnološke industrije.

Guverner Floride, Ron DeSantis, najavio je predlog za usvajanje 'Povelje o pravima građana' za veštačku inteligenciju (AI), s ciljem da se uspostavi jasan okvir za interakciju AI sistema sa javnošću i zaštitu individualnih prava u digitalnom dobu.