Vibe koding: Tempirana bomba 2026. godine

Trenutna opsesija u svetu tehnologije može se svesti na jednu reč: brzina. Zahvaljujući AI agentima, razvoj softvera doživljava neviđenu akceleraciju, uvodeći nas u eru takozvanog „vibe kodinga” – pisanja koda oslanjanjem na intuiciju i poverenje u veštačku inteligenciju, pre nego na duboko razumevanje svake linije. Iako ovaj pristup nudi neverovatnu efikasnost, on nas postavlja pred fundamentalno pitanje: da li zaista razumemo arhitekturu koju naši AI agenti grade u senci? „Vibe koding” je mač sa dve oštrice; on nam omogućava da letimo, ali nas istovremeno ostavlja slepima za sistemske provalije koje se otvaraju ispod nas.

Analogija sa Challengerom: Kada „vibe” postane fatalan

Eksperti poput Simona Willisona (ko-kreator Django okvira) i Davida Myttona (CEO Arcjet-a) upozoravaju na predstojeću softversku katastrofu razmera spejs-šatla Challenger. Ova paralela nije samo retorička; ona nosi jezivu hronološku težinu. Tragedija Challengera dogodila se 28. januara 1986. godine, a predviđanja o „velikoj softverskoj eksploziji” ciljaju upravo na 2026. godinu – tačno na četrdesetu godišnjicu ove katastrofe.

Rizik leži u lažnom osećaju sigurnosti koji proističe iz nepostojanja trenutnih posledica. Programeri danas pokreću AI agente sa najvišim privilegijama, često ih puštajući da operišu bez nadzora.

„Mislim da nam sleduje Challenger katastrofa u pogledu bezbednosti koding agenata... Toliko ljudi, uključujući i mene, pokreće ove agente praktično kao root korisnici, zar ne? Puštamo ih da rade šta god žele. I svaki put kada to uradim, moj kompjuter ne bude obrisan. Pomislim: 'O, pa ovo je u redu'.” — Simon Willison

Ovaj psihološki mehanizam „normalizacije devijacije” upravo je ono što je dovelo do pada Challengera. Do 2026. godine, akumulacija neproverenog koda u produkciji postaće toliko masovna da će uzrok sledeće velike katastrofe biti upravo neka kritična komponenta koju je napisala veštačka inteligencija, a koju niko nije suštinski razumeo niti revidirao.

Paradoks brzine: Pišemo više, razumemo manje

David Mytton identifikuje kritični sistemski propust u modernom razvoju: žrtvovanje inženjerske osnove zarad „velocity-ja” (brzine isporuke). Dok menadžment slavi metriku brzine, programeri postepeno gube uvid u to kako njihovi sistemi zapravo funkcionišu.

Iako „vibe koding” ima svoje legitimne primene – kao što su jednokratni prototipovi za testiranje izvodljivosti ili male korekcije koda gde AI služi kao editor – opasnost nastaje kada takav kod bez filtera završi u produkciji.

Glavni rizici „vibe” pristupa uključuju:

• Netransparentnost koda: Programeri često ne znaju koje je sve biblioteke i zavisnosti AI uvela u bazu koda.
• Odsustvo rigorozne provere: Brzina isporuke maskira nedostatak dubokog testiranja onoga što je AI zapravo „isporučila”.
• Površna verifikacija: Fokus se pomera sa „kako ovo radi” na „čini se da radi”, što je recept za katastrofu u kompleksnim sistemima.

Zamka nasleđenog koda: AI kao pojačivač loših navika

Eitan Worcel, CEO kompanije Mobb, iznosi uznemirujuću tezu: dodavanje AI koda postojećim projektima je znatno opasnije nego pisanje aplikacija od nule. Razlog leži u tome kako veliki jezički modeli (LLM) interpretiraju kontekst.

Kada AI agent analizira vašu aplikaciju koja je u produkciji godinama, on traži obrasce. Tu se krije „tempirana bomba”:

• Vulnerable implementation patterns: Ako vaša stara aplikacija sadrži ranjive obrasce koji godinama nisu ispravljeni, AI će ih identifikovati kao „odobrene obrasce”.
• Pojačavanje bezbednosnog duga: Umesto da ponudi modernije i bezbednije rešenje, AI će kopirati vaš postojeći „security anti-pattern” jer veruje da je to standard vašeg projekta.

U ovoj novoj realnosti, akumulirani tehnički dug više nije statična lista problema u backlogu; to je aktivni rizik koji direktno oblikuje i kvari svaku novu liniju koda koju vaša AI napiše sutra.

Zlatno pravilo: AI ne sme da „izmišlja” bezbednost

Kritična granica koju organizacije moraju postaviti jeste razlika između implementacije i invencije. AI nikada ne bi trebalo da projektuje sopstvenu bezbednosnu logiku od nule.

Mytton navodi primer kriptografije i bot-trafika. Ako kažete AI agentu „dobijam bot-saobraćaj, reši to”, on ne sme da piše sopstvenu, neproverenu logiku detekcije. Ispravan, profesionalni workflow koji moramo zahtevati od AI agenata izgleda ovako:

1. Instalacija validirane biblioteke ili SDK-a (battle-tested rešenja).
2. Pisanje konfiguracije prema specifikacijama te biblioteke.
3. Pisanje testova za verifikaciju rada.
4. Izvršavanje testova i potvrda da blokiranje funkcioniše.

AI treba da donosi komponente za koje je industrijski dokazano da su bezbedne, umesto da se oslanja na „vibe” u pisanju sopstvene kriptografije.

Spas u sintaksi: Može li Rust sprečiti katastrofu?

U eri u kojoj AI piše kod, strogo tipizirani jezici sa rigoroznim kompajlerima postaju naša poslednja linija odbrane. Mytton sugeriše da jezici poput Rusta predstavljaju idealnu branu protiv AI grešaka.

Tradicionalno, najveća prepreka za Rust bila je njegova ekstremno visoka kriva učenja. Međutim, u novoj paradigmi, to prestaje da bude problem:

• Kognitivno opterećenje: AI može da preuzme na sebe kompleksnost pisanja ispravne sintakse i upravljanja memorijom.
• Nepristrasni revizor: Kompajler Rusta će odbiti svaku „vibe” sugestiju koja je memorijski nebezbedna ili logički nekonzistentna.

Postavlja se teza: da li težina jezika uopšte bitna ako AI može da piše „dokazivo ispravan kod”? Visoka bezbednost postaje podrazumevani standard, a ne luksuz rezervisan za eksperte.

Zaključak: Pogled u 2026.

Godina 2026. biće trenutak istine za digitalnu bezbednost. Da bismo izbegli „Challenger” scenario, neophodna je hitna promena paradigme. To podrazumeva prelazak sa slepog poverenja na rigorozne sisteme testiranja, pre svega end-to-end (E2E) testove koji verifikuju ishode onda kada je proces generisanja koda postao neproziran.

Kada se desi sledeća velika eksplozija koda, pitanja o brzini isporuke više neće biti važna. Ostaje samo jedno provokativno pitanje za svakog lidera i inženjera: „Da li možete da objasnite šta je vaša AI zapravo uradila, ili ste se samo oslonili na dobar vibe?”

Izvor: thenewstack.io/