Kratak pregled: Humanoidni roboti u proizvodnji

Integracija humanoidnih robota u proizvodni sektor predstavlja ključni odgovor na rastući globalni nedostatak radne snage, koji preti da ugrozi ekonomski rast i napore za revitalizaciju industrije. Projekcije tržišta predviđaju eksponencijalni rast, sa procenama koje dostižu i do 66 milijardi dolara do 2032. godine, što je podstaknuto hitnom potrebom da se popuni očekivani manjak od skoro 100 miliona radnika na globalnom nivou do 2030. godine. Iako su fabrike prirodno okruženje za ovu tehnologiju zbog postojeće automatizacije, široko usvajanje je trenutno usporeno zbog dva ključna faktora: visoke cene od oko 50.000 dolara po jedinici i inherentne averzije prema riziku u proizvodnom okruženju gde greške mogu dovesti do ozbiljne štete. Prelomna tačka se očekuje kada cena robota padne na između 5.000 i 10.000 dolara, što će pokrenuti prelazak sa automatizacije na autonomiju. Krajnja vizija nije zamena ljudskih radnika, već stvaranje „kombinovane radne snage“ gde ljudi, humanoidni roboti i pomoćne tehnologije poput egzoskeleta sarađuju kako bi se povećala produktivnost i popunile kritične praznine u radnoj snazi.

1. Tržišna prilika i imperativ radne snage

Pojava naprednih humanoidnih robota poklapa se sa kritičnim globalnim nedostatkom radne snage, stvarajući značajnu tržišnu priliku i stratešku neophodnost za industrijsku automatizaciju.

• Projekcije rasta tržišta: Analize ukazuju na ogroman potencijal rasta za tržište humanoidnih robota.
  • Goldman Sachs procenjuje da bi tržište moglo dostići vrednost od 38 milijardi dolara u narednoj deceniji.
  • Fortune Business Insights predviđa još brži rast, sa projekcijom od 66 milijardi dolara do 2032. godine.
• Globalni nedostatak radne snage: Potreba za alternativnim rešenjima za radnu snagu je hitna.
  • Izveštaj konsultantske kuće Korn Ferry upozorava na globalni manjak od 85 do 100 miliona radnika do 2030. godine, što bi moglo rezultirati gubitkom od 8,5 biliona dolara u BDP-u.
  • U Sjedinjenim Američkim Državama, očekuje se nedostatak od 1,9 miliona radnika u proizvodnji do 2033. godine, što direktno ugrožava napore za povratak proizvodnje (reshoring) i industrijsku revitalizaciju.

2. Proizvodni sektor: Spremnost i oklevanje

Fabrike su logično sledeće odredište za humanoidne robote, ali prelazak sa teorije na praksu je opterećen balansiranjem između potencijala i praktičnih rizika.

Prirodno okruženje za integraciju

Proizvodni pogoni su već delimično automatizovani, što humanoidne robote čini evolutivnim, a ne revolucionarnim korakom.

• Postojeća automatizacija: Mnogi proizvođači već koriste robotske ruke i kolaborativne robote (kobote) za obavljanje repetitivnih zadataka.
• Dizajnirani za ljudsko okruženje: Ključna prednost humanoidnih robota je njihova sposobnost da se integrišu u postojeće radne procese i prostore bez potrebe za skupim redizajniranjem fabrika. Šahad Samimi, direktor kompanije Humanoid Global, navodi: „Oni su dizajnirani za ljudsko okruženje. Mogu da koriste alate, mogu da premeštaju materijale, mogu da rade rame uz rame sa ljudima – bez zahteva da se fabrike redizajniraju.“

Ključne prepreke i rizici

Uprkos spremnosti, visoki ulozi u proizvodnji podstiču oprezan pristup usvajanju.

• Visok rizik od greške: Za razliku od uslužnih robota gde je greška (npr. ispuštanje tacne) niskog troška, greška u fabrici može izazvati ozbiljnu štetu na opremi ili prekinuti proizvodnu liniju.
• Trenutna primena: Zbog rizika, humanoidi se trenutno testiraju na „lakim zadacima niskog nivoa“, gde su ulozi upravljivi. Samimi objašnjava: „Vidimo kompanije u koje smo investirali kako se isključivo fokusiraju na premeštanje ove kutije, ovog ili onog predmeta, od tačke A do tačke B.“
• Rani usvajači: Nekoliko velikih kompanija već testira ovu tehnologiju:
  • Proizvođači automobila: Audi, BMW i Mercedes-Benz, kao i kineski proizvođač električnih vozila Zeekr, sprovode pilot projekte sa humanoidima u svojim operacijama.
  • Logistika: Amazon koristi humanoide u svojim skladištima.
• Potreba za poverenjem: Proizvodni sektor je poznat po sporom prihvatanju promena. Menadžeri su nevoljni da uvode varijable koje bi mogle ugroziti pouzdanost ili dovesti do regulatornog nadzora. Izgradnja poverenja u bezbednost i doslednost humanoida je od suštinskog značaja za šire usvajanje.

3. Ekonomija usvajanja: Prelomna tačka troškova

Kao i kod drugih transformativnih tehnologija, masovno usvajanje humanoidnih robota neće se dogoditi dok ekonomska računica ne bude imala smisla, posebno za mala i srednja preduzeća.

• Trenutna cena kao prepreka: Cena jednog humanoidnog robota trenutno iznosi oko 50.000 dolara. Ovaj iznos stavlja tehnologiju van domašaja većine malih i srednjih fabrika, koje se često odlučuju za jeftiniju i pouzdaniju automatizaciju specifičnu za određeni zadatak.
• Predviđena prelomna tačka: Šahad Samimi predviđa da će značajan pad cena pokrenuti promenu na tržištu.
• Implikacije pada cene: Po ovoj nižoj ceni, roboti postaju praktičan dodatak radnoj snazi – investicija u prilagodljive kapacitete koji se mogu rasporediti na različite načine u skladu sa promenljivim potrebama.
• Vremenski okvir: Iako je tačan vremenski okvir neizvestan, Samimi očekuje „značajne pomake do 2030. godine“. Očekivani pad cena prati putanju drugih disruptivnih tehnologija, poput industrijskih senzora i solarnih panela.

4. Vizija budućnosti: Kombinovana radna snaga

Budućnost proizvodnje nije u potpunoj zameni ljudskih radnika, već u stvaranju sinergije između ljudskih i mašinskih sposobnosti.

• Augmentacija umesto zamene: Sledeća era automatizacije fokusira se na kombinovanje snaga ljudi i mašina. Cilj je da tehnologija oslobodi ljudske radnike za složenije zadatke, dok roboti obavljaju fizički naporne i repetitivne poslove.
• Hibridni model radne snage: Buduća radna snaga će tretirati rad kao hibrid ljudskih i mašinskih kapaciteta.
• Uloga egzoskeleta: Kao prelazni korak, egzoskeleti bi mogli biti raspoređeni da ljudskim radnicima daju „supermoći“, kako kaže Samimi, omogućavajući im da podižu teže terete i rade sa većom preciznošću.
• Strateški imperativ: Iako transformacija neće biti trenutna i usvajanje će biti postepeno i neravnomerno, pravac je jasan. Fabrike koje počnu da eksperimentišu i prate razvoj humanoidnih sposobnosti biće bolje pozicionirane za takmičenje u svetu u kojem se brišu granice između ljudskog i mašinskog rada.

Izvor: https://www.forbes.com/sites/ethankarp/2025/10/29/humanoid-robots-in-manufacturing-timelines-cost-and-opportunity/